Свети камен
Свети камен се налази под кровом осмоугаоне куполе, која је посвећена Преподобној матери нашој Параскеви (слави се 27. октобра, по новом календару) и назива се „Капела Светог камена“. Данашњи изглед датира из 1988. године, из времена када ју је о свом трошку подигао Драгиша Гојковић, у знак захвалности Светој Петки која га је спасла од сигурне смрти на његовом имању, на Косову. У капели се не врше богослужења – место је искључиво поклоничко. Камен је врло посећен и многобројни народ долази с вером да Бог преко њега чудотвори. По казивању верника дешавала су се, а и данас се дешавају, исцељења од различитих недуга.
Покров Свете Петке
Као што је познато, тело свете Петке је нетљено1 и налази се у Румунији, у Молдавији, у граду Јашију. Молдавија је од давнина расадник монаштва; данас то подручје броји на хиљаде монаха. Велики углед који Света Петка ужива у православном свету, па и шире, побуђује мнобројни народ на поклоничка путовања.
Године 1998. са једног од таквих путовања, манастир Свете Петке у Стублу, добио је на дар од тамошњих монаха, чувара кивота2 Свете Петке, јастучницу на којој је почивала глава Светитељке. Следеће године, крајем октобра, приликом трећег поклоничког путовања, манастир је удостојен још већег многоценог дара: покрова у коме је почивало тело светитељке. Те године, у Јашију, уочи прославе 14. октобра по старом календару, на Дан славе, обављено је пресвлачење тела у нови покров. Уобичајено је да се стари покров у ситним комадима дели верницима као благослов. Овог пута учињен је уступак. Покренут жељом да манастир у Стублу добије такву или сличну реликвију3, сестринство је кренуло на поклоњење са званичним писмом свог епископа, као молбом да се изађе у сусрет таквој жељи. На велику радост, сестринсво је добило цео покров.
Од тада, покров се сваког петка износи ради целивања.
1 Нетљено — нетрулежно; оно што не подлеже распадању
2 Кивот или Ћивот — ковчег са моштима неког светитеља
3 Реликвија— оно што је остало од неког светитеља; свете мошти
Молебан Свете Петке
По добијању покрова, рођена је идеја да се састави Молебни канон Светој Петки. Тако, сваког петка у 17 часова у манастиру се служи Молебан, током којег се помињу сва имена за живе и упокојене, које присутни народ оставља. На крају Молебног канона верни народ пролази испод раширеног покрова, с вером и молитвом Светој Петки за њено посредовање пред Престолом Божјим ради спасења.
Молебни канон се служи и на Дан Свете Петке Римљанке (слави се 8. августа), као и на Дан Преподобне матере наше Параскеве (слави се 27. октобра).
Велики Петак као дан када је рођена Света Петка, посебно се обележава. Тог дана се испред цркве, ако су погодни временски услови, под отвореним небом, читају Царски Часови. Због посебног значаја Великог Петка, изузетно, само тог дана у години се изоставља Молебни канон Светој Петки, а заузврат, верном народу даје се могућност да уз целивање Плаштанице, целива и покров Светитељке.
Осмог августа слави се Света Петка Римљанка (мученица) која је живела између I и II века. Народ ову светитељку назива Трнова, јер се верује да већ од прве половине августа лето почиње да „трне“, тј. полако да нестаје и да наступа јесен.
И, ова, истоимена светитељка ужива велико поштовање међу Србима, па се на тај дан у Стублу при манастиру, одржава традиционални народни сабор.
27. октобра, прославља се Преподобна мати наша Параскева (Света Петка), српског порекла. Будући да је то већ поодмакла јесен, нема сабора.