Манастир Стубал

Стубал, плато испред манастирске цркве свете Петке

Овај манастир је посвећен Светој Петки која се слави 27. октобра.

Географски гледано, манастир Стубал припада општини Краљево, а административно је у саставу Жичке епархије.

Историјски гледано, манастир Стубал је започет 1970. године, на терену за који се претпоставља да је некад давно био неки манастир, невеликог значаја и невелик по простору који је захватао, судећи по врло оскудним траговима који су пронађени уочи почетка градње (1970.) садашњег манастира у Стублу.

Испред манастирског простора налази се ова капија, донирао је грађевинац г. Миодраг Пљакић

За ове четири и по деценије, колико нас дели од поставке новог темеља за манастир, до данас, стубалски манастир је захваљујући труду особља и помоћи са стране, изграђен у један од средњих по величини у Србији.

Поглед на унутрашњост храма манастирске цркве Свете Петке, Стубал

Почетак радова на новом манастиру Стублу (1970.), започео је Стојан Коматовић, сељак из оближњег села, који је најпре купио плац са видљивим остацима некадашњег манастира. Сам Стојан је био полуписмен човек, али је свој живот, од момента изградње манастира, посветио вери. Око себе је окупио градитеље, сличне себи, полуписмене, али снажне у вери.

Део Библијског парка у манастиру Стублу

Манастир је био изграђен до 1978. године, до тог нивоа да је имао своју цркву и неколико зградица за становање, припремање хране и обедовање, па је могао бити проглашен, у службеном смислу, за манастир. У статус манастира, свечано и јавно је уведен доласком епископа жичког Стефана, служењем св. архијерејске литургије и гласањем народа коме ће манастир бити посвећен.

Део Библијског парка у Стублу: реплика Пећине Рођења Христовог

Приликом гласања, епископ је сазнао да је народ масовно посећивао ливаду са остацима старог манастира вековима, сваке године у исто време, а то је Велики петак, дан Христовог распећа, тј. два дана пред празник Васкрса. Стога је разумео зашто је 100% мештана изразило вољу да нови манастир у Стублу буде посвећен Великом петку.

Део библијског парка: унутрашњост Пећине рођења

Ипак, епископ је предочио народу да узимање Великог петка за славу неког манастира, није у обичају Православне Цркве, из разлога што се датум празновања Великог петка, сваке године помера за неколико дана пре или после, а тај распон може износити и читавих 27 дана, па многи прости верници никад не би знали тачно када манастир слави славу.

Реплика гробнице праоца свих верника Аврама (Абрахама) у манастиру Стублу

Други разлог за неприхватање предлога који је народ предложио, епископ је предочио да је Велики Петак дан када верници треба да су жалосни и скрушени, те да неупотребљавају храну и воду до заласка сунца, јер је то дан Христових страдања на крсту. Због тог разлога Mанастир, на Велики петак, не би могао угостити ни народ ни свештенство које би тог дана обавило богослужење.

На крају гласања сви су се сагласили да манастир буде посвећен макар светитељки која је рођена у петак, а то је света Петка – Параскева, која се слави 27. октобра.

Сељак Стојан, градитељ, се ускоро замонашио и добио монашко име Сава, те постао и старешина манастира Стубла, са неколико старих људи који су учествовали у изградњи до 1978. године, а које је отац Сава такође замонашио, руком епископа жичког Стефана.

Стубал. Реплика Христовог гроба

Након десет година постојања овог мушког манастира, монах Сава је остао скоро сам, без чланова, јер су стари монаси градитељи поумирали за то време, па је Сава претворио тај манастир у женски. Од 1988. године манастир Стубал се води као женски.

Не узимајући у обзир само материјални (спољни) напредак овог манастира, који је започет на отвореној пољани, а доживео свој успон до извесне мере која му даје изглед средњег по величини у Србији – духовност у овом манастиру је започео монах Сава као човек снажне вере, молитвен и испоснички усмерен од почетка, тако да се у овом манастиру, како за живота монаха Саве (+1998.), тако и после њега, од 1998. па надаље, велика пажња посвећивала монашкој традицији која захтева од сваког монашког братства или сестринства да у својој средини упражњава молитве, како оне појединачне у келији, тако и оне заједничке и цркви (храму) манастира, од чега је литургија посебно наглашена, и по могућности, свакодневна.

Покров св. Петке стигао из Јашија у Стубал. Износи се сваког петка

Манастир Стубал је током времена скренуо на себе пажњу све већег броја верника, а и туриста. Туристи посећују овај манастир у сезони која траје од априла до новембра, док верници долазе, углавном викендом, а у мањем броју и у току радних дана.

Молебан св. Петке, сваког петка у 17 часова, Стубал

Ипак, постоје дани и празници, кад у овај манастир хрли и велика маса народа и то: на Велики петак, на Трнову Петку (8. VIII), на дан св. Петке (27. X) и на Бадње вече. Сваки од ових празника је масовно посећен у Стублу, и има нека своја оригинална обележја. Тако се Велики петак и дан св. Петке (27. X), разликују од празника Трнове Петке (8. VIII) и Бадње вечери (6. I) по томе шсто су она прва два озбиљно-свечаног карактера, док су ова друга два празника у Стублу праћена народним обичајима, кад се народ враћа својој старој традицији сабора и вашара код манастира, још од турског доба, па до овог времена. Тада много младих и старих долази да код манастира купи неки сувенир, играчку, нешто од гардеробе, или хране и пића, те да заигра и по неко коло, као у стара добра времена када су сви долазили, не само у косовске манастире и порте, него и свуд по Србији, Босни и Црној Гори, да најпре у цркви запале свеће, а да потом изађу на пољану и учествују у народном весељу, али и да се по неки момак и девојка упознају и венчају.

Реплика Голготе и Христовог крста. Стубал

Туристи и верници у Стубал долазе због познатог молебана св. Петке, и покрова ове светитељке који се верницима и туристима износи у току молебана, а то значи сваког петка у 17 h. Покров св. Петке је добијен на поклон 2000. године и донет из Јашија, по одобрењу молдавског митрополита Данијела.

Реплика Голготе јерусалимске. Стубал

Осим покрова свете Петке, манастир у Стублу поседује и најважнији остатак некада постојећег старог манастира, а то је тзв. „Свети камен“ који се налази у малој цркви, иза главне манастирске цркве. Свети камен је у великом поштовању пре свега из разлога што је то остатак олтарске часне трпезе. Њему недостаје хоризонтална табла (плоча) на којој се у прадавна времена служила литургија, па пошто је некад, у току историје та плоча поломљена, а крхотине уклоњене, остао је четвртаст стуб носач, који је масиван и укопан својом стопом у земљу, па је захваљујући томе остао до данашњег дана. И управо тај камени објекат, висине 1 м, народ зове „Свети камен“ и користи га за лечење реуме, главобоље, зубобоље и сваке друге тегобе, тако што уз тај камени блок прислони главу, руку, лакат, ногу, колено, кук, а неплодна жена стомак. Има случајева где су неки добили исцелење.

Стубал, Свети камен је остатак старог олтара, висина 1 м

Поред покрова св. Петке и св. камена у манастиру Стублу је изграђен и тзв. „Библијски парк“, а то је низ реплика Јерусалимских светиња, као што су вештачка Голгота (место крста, камена узвишица) и Христова гробница са великом каменом плочом испред улаза. Ту је и Пећина рођења у природној величини, две камене плоче са 10 Божјих заповести и умањена макета планине Хорив (Синај) познате и као „Мојсијева гора“ (ар. Џабел Муса). У све те објекте може се ући, стајати, или клечати, а деца нарочито воле да се пењу по странама вештачке Голготе, на чијем је врху постављен Хрисов крст од дрвета, висине 3,5 м и таблицом исписаном Грчки, Латински и Јеврејски, на којој пише: „Исус Назарећанин, цар јудејски…“

Монах Сава Коматовућ (бивши сељак Стојан), оснивач манастира у Стублу

Манастир је отворен сваког дана од 8 до 20 ч (у летњој сезони до 20 ч, а у зимској до 18 ч).

Литургије почињу недељом и празником у 9 ч.

Молебан св. Петке и изношење покрова светице је сваког петка у 17 ч.

Информације се могу добити на телефон 036/5-876-597 (од 10 до 18 ч).