Српска девојка – видиоц

Српска девојка – Видиоц

 

Од 19. века, на овамо, десиле су се чудне ствари на тлу европског хришћанства. Ради се о феномену јављања Богородице невиним девојкама, пре пунолетства у више земаља. Ти догађаји су неповезани. Најпре је дошло до јављања малој францускињи Бернадети у Лурду, на крајњем југу Француске, у другој половини 19. века. Затим је 1918. мала Португалка Луција видела Богородицу у селу Фатима. Крајем 70-их година 20. века Марија Павловић, мала девојчица из хрватског Међугорја, имала је низ сусрета са „Госпом“.

Ни нас Србе није мимоишао овај талас деце виделаца: мала чобаница и берачица грожђа из Ђуниса код Крушевца, Милојка Јоцић, видела је Мајку Божију у потоку, разговарала са њом и примила низ порука, од којих је најважнија та да се у тој недођији, у тој пустоши у сред шуме, на прилично нагнутом терену, направи највећи манастир на Балкану, посвећен Покрову Богородице. То се догодило 1898. године.

miljoka  milojka  milojka

Милојка из Ђуниса у Србији (илустрација)

 

Ако ћемо гледати хронолошким редоследом, Милојкин сусрет је био други по реду, одмах иза случаја Бернадете из Лурда. Остали видиоци имали су своја мистична искуства са Богородицом после Бернадете и Милојке.

bernadeta-1 bernadeta-2

Бернадета из Француске

 

Овим двема следиле су Луција и Јасинта Португалска (1918) и Марија Павловић (негде 70-их година 20. века, у Међугорју).

jasinta-1 jasinta-2 jasinta-3

Јасинта из Португалије (умрла млада као и Милојка из Ђуниса)

 

Сваки од ових случајева је прича за себе, а Милојка Јоцић, данас после 100 година од њене смрти, поново искрсава у својој слави, и почиње да заокупља пажњу јавности. Главни извор који стално емитује сигнале у облику жамора и прича у којима се помиње Милојка, јесте манастир Ђунис, Богородичин манастир код Крушевца.

Најпре је Милојкин полубрат Драгутин Јоцић написао биографију oве своје сестре – видиоца. Књижица је носила наслов „Чудесна повест о настанку манастира Ђуниса“. Штампана је 1938. године. Драгутин, звани Дража, обишао је с том књижицом  територију целе Краљевине Југославије, од Цеља и Марибора у Словенији, до Охрида у Македонији, продајући примерке књижице о Милојки. После пада Краљевине Југославије и настанка исте државе под називом Народна Република Југославија, Дража је у Ђунису саградио прве објекте и цркву Манaстира Ђуниса. Тако је „пола Југославије“ нагрнуло у Ђунис. Босански богомољци, од којих су најпознатије Мира и Стоја из Доњег Вакуфа, спевале су неколико песама о Милојки, које су се певале непрестано код извора Богородице у Ђунису. Ту су се проносиле гласине да је Милојка Светица, да је треба ископати из гроба, који би требао да буде ту негде у Ђунису или околини. Затим је српска књижевница Љиљана Хабјановић-Ђуровић написала опсежан роман о Милојки (Вода из камена, Београд, 2009). Ту је лоцирала опис тачног места гроба Милојке, која је живела од 1884. до 1909. године – укупно 25 година. Затим је 2015. године Србин из Аустралије, Милутин Матић, вођен подацима из овог романа потражио Милојкин гроб у Малом Шиљеговцу и направио мини маузолеј на њеном гробу. А 2016. године Милутин је поставио мега-билборд на магистрали ка Ђунису, са сликом Милојке, димензија 2 х 4 метра, па је доста возача и путника видело натпис испод слике „Пронађен Милојкин гроб“.

Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail