Писмо књижевници Љиљани Хабјановић у вези Милојке из Ђуниса

Писмо књижевници Љиљани Хабјановић у вези Милојке из Ђуниса

 

ljiljana-habjanovic-djurovic

Љиљо,
jуче је свратио у Стубал један поклоник Ђуниса који од 1984. стално иде тамо. Тај човек је из комшилука манастира Студенице. Има око 60 година и вози кола. С њим је био у друштву и његов сусед Станиша који има 93 године али је деда чист и уредан, лепо обучен, бистрог ума, елоквентан, начитан и друштвен. Тај старина са штапом у руци сличан је последњим солунцима, иако је рођен 1924.
Деда Станиша о коме је реч, прочитао је 2012. ВОДУ ИЗ КАМЕНА и сазнао за Милојкин Ђунис. Онда је замолио комшију (којег сам већ поменуо) да га исте 2012. одвезе да види Ђунис. Деда Станиша је био ‎1938-1941. послужитељ у двору светог владике Николаја у Краљеву и владика га водио са собом на освећење манастирских објеката у Овчару и Каблару. Кад су калуђерице у Ђинису њега виделе 2012. и чуле да је био ученик и помоћник владике Николаја, са великим усхићењем су га прихватиле као почасног госта и доделиле њему и његовом шоферу, комшији из Студенице, посебну собу и кључ да могу ту да бораве и по десетину дана кад буду хтели, а они то и чине и шофер довезе деда Станишу и остане с њим у исто време помажући монахињама у разним пословима око економије. На моје питање да ли су видели успут билборд са Милојкином мега сликом, рекли су да јесу и да су видели натпис на њему „Пронађен Милојкин гроб“.

Деда Станиши дат је овај аудио снимак песме о Милојки видиоцу из Ђуниса

 

Својим јучерашњим доласком у Стубал ипак су додатно обогатили свој доживљај Ђуниса јер сам им ја дао аудио снимке песама о Милојки и прекуцане текстове, уз напомену да је те песме певала 80-их година једна искушеница Добрила, по целу ноћ код извора у Ђунису док је дежурала и надзирала масу верника која у дугачкој колони стоји по 24 часа чекајући да захвати свету воду.

Дакле овај пример сведочи на који све начин овај наш домаћи бестселер утиче на свест народа.
Успут, Милојкин гроб постепено постаје ходочасничко место јер је рођак приметио да непознати посетиоци остављају ситне прилоге у новцу код гроба. Ако то заживи, а највероватније да хоће, онда ће током времена доћи до проширења потреба да се тим људима омогући што бољи и лакши приступ култном гробу и да се ту усаврши инфраструктура (расвета, стаза, степенице, клупе, жардињере, паркинг и слично). Но све то иде својим током и временским следом по некој природној хронологији уз преузимање иницијативе од стране различитих ентузијаста, волонтера и добротвора.

ljiljana-habjanovic-voda-iz-kamena

Још ово: десило се чудо! Док је постављан Милојкин билборд, у близини једне породичне куће, пошли су трактором укућани да иду у поље. Кад су заокренули према билборду, мали дечак је пао са приколице на главу на асфалт. Родитељи у паници скочили су са трактора подигли га и одвели у кућу. Вратили су трактор у гаражу. После неколико дана распитао сам се код Милојкине фамилије да ли је дечак хоспитализован и на лечењу и сазнао да мали није ни ишао код лекара, да је добро и да ради са родитељима у пољу!

Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail