Чудо

Чудо

 

На основу анализе неколико чинилаца, изведен је закључак „да манастир Стубал има ноћне чуваре“: две монахиње које су умрле пре 4-5 векова. Наравно, о њима сада можемо говорити само као о духовима који се с времена на време огласе.

 

Неколико догађаја или чиниоца представљају грађу за овакву идеју о ноћним чуварицама – двема монахињама.

Најпре, треба рећи да су први радови на изградњи овог манастира почели 1971. године у близини такозваног Светог камена који је остатак олтара неког првобитног манастирског здања, у овом крају. Требало је на основу народног веровања, да је овде у прадавна времена био манастир, сада обновити ту успомену подизањем новог манастирског комплекса. Ко је живео у старом манастиру, и кад је то било – није било познато.

Током свих радова, како почетних (1971), тако и најновијих (2010) преоран је и прекопан цео терен и ту су пронађена, ни више ни мање него

grobovi

два костура усмерена у правцу запад – исток, дакле, хришћанска су. О њиховој древности можемо да претпоставимо да су ту у земљи почивали неколико векова, довољно дуго да нестану остаци сандука, одеће и надгобних знамења. Није се истраживало, да ли су припадали обома мушког или женског пола.

Међутим оно што следи из догађаја, везаних за овај манастир, можемо претпоставити да су ти костури, у ствари земни остаци двеју монахиња које, осим што су биле житељке манастира, можда биле и више од тога, две другарице или две сестре.

За почетак ове хипотезе имамо та два костура. Затим следи догађај са човеком који је био власник имања на коме су и били ти остаци старог манастира у облику Светог камена. Власник је згрешио небу и манастирским остацима, тиме што је извадио из лежишта свети камен који је тежак око једну тону и конопцима које су вукли волови, пребацио сто метара десно у оближњи поток. После повратка кући, у село Стубал, власник имања је доживео страшну опомену у сну: он је тврдио да није смео да склопи ока, нити заспи, јер кад год би зажмурио видео би „две женске у црним оделима како јуришају на њега и прете да га прободу неким оштрим предметима, као вретено. Зато је то схватио као опомену и следећег јутра превукао са воловима из потока Свети камен на његово олтарско место. Тиме су и његове две ноћне посетитељке престале да му прете.

Дакле, скрнављење прастарих остатака манастира Стубла, надзиру два женска лика у црним хаљинама. Али то није све…

2014. године рађен је дупли плафон у сутерену храма манастира Стубла, у просторији за паљење свећа. Због суботе – навечер надеље, лимари су остали дуго до пред ноћ да заврше радове пре него што у пола ноћи откуца почетак недеље. Док су одмарали испред цркве у близини уличне светиљке, приметили су одједном како су сенке двеју девојака, (повезаних марамама као монахиње), пројуриле једна за другом оцртавајући своје

cudo1

сенке на црквеном зиду обасјаном светлошћу дворишне сијалице. Радници, њих тројица, осврнули су се, али осим сенки нису видели никакво живо биће. Кад су поново погледали у зид, опет су сенке двеју девојака у марамама и дугим хаљинама пројуриле преко површине

cudo2

осветљеног зида, овог пута у другом смеру, без шума и звука, тихо, динамично, живахно како је својствено младим особама. Радници су оптрчали цркву и околину, али ништа нису пронашли. Наравно, духови древних особа немају тело, а ове две особе дају до знања да су ту и даље, као чуварице.

Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail