Бошњаци и Бошњакиње слични побожним Србима

Бошњаци и Бошњакиње слични побожним Србима

 

 

Побожна Српкиња у марами

 

Побожне Српкиње, после литургије проведу пола сата у дворишту манастира Свете Петке у Стублу код Краљева. Побожност и мараме иду руку под руку једно с другим.

 

 

Кад Српкиња стави мараму да би присуствовала литургији, па још у дугој сукњи, примереној за присуство у цркви, она подсећа на Бошњакињу. И обратно, кад Бошњакиња држи своју традицију и обичаје да носи мараму и дугу сукњу, она личи на древне свете жене из библијског света: Сару, Ребеку или Ану и Јелисавету…

Бошњакиња

 

Ко прати поновну појаву теферича и сијела по Босни са бошњачким игранкама уз ритам хармонике, виолине, фруле и клавијатуре, уз моћна озвучења од 1.000 w, и посматра игру тог народа у колу од по 300-400 играча, и притом обрати пажњу на њихово расположење, сложио би се са закључком да је то народ чистог срца. И да по сваку цену треба спречити да два народа: српски и бошњачки, буду фобични једни према другима, да се не разумеју и да им се путеви и колосеци разилазе, иако су оба народа део егзотике Балкана. И обома народима прети исељавање и смањење популације на свом домаћем терену. А без њих Балкан не би био то што јесте: „најдивљији, најлепши и најчуднији део света“, каквог нема нигде. Наравно, томе доприносе и остали народи Балкана, али су овде од интереса за посебно посматрање баш ова два народа. Због богатства различитости, али и сличности.

 

Бошњакиња…

 

Ако погледате фотографијe на којима је ова непозната Бошњакиња, и ако притом запазите колика је сличност њена са оним стереотипом о светој Петки, који живи у свести православних верника, – признаћете да Срби и Бошњаци могу живети заједно. Пре објаве ових фотографија направљен је тест: фотографије су дате на увид неколицини верника који поштују православну светитељку Свету Петку, и сви су се сложили да је сличност задивљујућа! Ова Бошњакиња личи на најомиљенију светитељку на Балкану – свету Петку.

bosnjakinja

Бошњакиња

 

Оно што религија и једних и других, и Срба и Бошњака очекује од својих верника то је – да буду светлост свету, да буду природни, часни, да зраче добротом, и да буду прикладни и Богу и људима.

 

Бошњакиње у морално-етичком оделу прилагођеном захтевима побожности

 

Шта је заједничко свакој вери на нашим просторима Балкана? Шта је вера? Вера је молитва, поклоњење Богу, кађење, паљење свећа, обреди, и сузбијање лоших страна људске природе и истицање добрих особина. Вера захтева поштовање ближњег свог без обзира ко он био. Вера не трпи поделе и класирање људи, затварање према другима и истискивање и дистанцирање. Примери из живота то потврђују: српска монахиња је испала из аута и откотрљала се низ падину, а истог трена неколико кола са регистрацијом БИХ стало је, из њих су појурили људи, пренели монахињу у своја кола и превезли у болницу. Били су то људи друге вере. Другом приликом село Бошњака је било поплављено, а десетине Срба појурило је да спасава бошњачке куће и њихову чељад.

 

bosnjakinja

Бошњакиња

 

Осим тога: Бошњаци дају Балкану то да је необичан, занимљив и егзотичан.

Поштујмо Бошњаке. И они нас. И Срби су интересантни. Све више хрватске и словеначке омладине долази на дочек Нове године у српску престоницу…

Будућност Балкана је у суживоту а не цепању и мржњи… Бог нас је све створио. И не дели их једне од других као што ни отац и мајка не деле своју децу…

Ако пажљиво анализирамо фотографије Бошњакиња у овом чланку приметиће се да бошњачка жена у црној марами и црвеном џемперу има просветљен лик, а Бошњакиња у шареној дугој хаљини има смерне и отмене покрете. Откуд им то? Одговор је јасан: просветљен лик и отмене и смерне гестове даје им њихово добровољно пристајање на поштивање свих верских забрана и прихватање вековних обичаја прописаних за жене у народној традицији Босне и Санџака. Што се тиче фотографије побожне српкиње у марами, очигледно је да поштује и она све верске забране и народне прописе за српску жену кроз прошлост, а она то прихвата у садашњости.

 

bosnjakinja

Ислам је морално-етичка религија. У „Библији Ислама“ – Корану, скоро да нема теологије. Углавном се ређају упозорења о последицама неправилног односа људи према људима, те препоруке како се правилно односити према другима, и описује се с каквим душевним расположењем треба приступати Богу кроз молитву. О низу прописа који претходе молитви, као што су умивање пред молитву и одрицање од лоших мисли. Ова Бошњакиња код куће чита Коран, а у исто време пребира своју молитвену бројаницу од ћилибара, као што би Православка или католкиња читала Библију. Она се враћа на старе бошњачке и народне обичаје Балкана, облачи никаб, и уместо у дискотеци, похађа народна посела и саборе на пољанама и сеоским утринама и трговима, и игра у колу. Занимљиво да се оваква окупљања све више и више обнављају у БиХ по скоро свим градовима и селима.

 

Ову цркву у Штиткову код Нове Вароши обнављају заједничким прилозима Срба и Бошњачких муслимана

 

Према верском тумачењу Ислама на тлу БиХ федерације, женска марама и дуга хаљина које покривају целу фигуру Бошњакиње, зову се хиџаб. Преведено значи: „покривка за божанску светлост“, „прикривена светлост“. Ако се тај израз примени на покривање женских врлина, онда то значи ово: бошњачка верница треба да је отелотворена врлина и да врлину штити од черупања од стране овога света, покривањем своје фигуре и главе. Тако ће сачувати врлину за Бога коме је и поклања. У новије време овај свет безразложно покушава да спречи муслиманске жене да носе дуге хаљине и мараме. Но у БиХ федерацији је у току продор снажне тенденције да се вернице облаче у „покривку светлости“. Са том тенденцијом иде руку под руку и смерност и једноставност којом се одликују Бошњакиње данас. На овој фотографији видимо да је спољашња отменост, елеганција, смерност, скрушеност и једноставност ове бошњачке девојке (или младе жене) одраз њене унутрашње врлине, а врлина се код ње појавила после одлуке да се врати народним обичајима западаног Балкана и традиционалним забранама своје вере, као што су забране ове врсте: не кради, не лажи, не чини прељубе, не убиј, не пожели ништа туђе, не запостави родитеље, не шали се с Божјим именом… итд…

 

Све већи број Бошњакиња враћа се марами и дугоој одећи, али и побожности и народним обичајима.

 

 

Припадност исламској вери не спречава ове смерне Бошњакиње да се укључе у коло и да поделе заједништво са својим саплеменицима и истоверницима. У БиХ и побожни православни свештеници такође играју у колу на српским „сијелима“ (поселима) у црквеним портама као н.п. у Борикама (РС).

 

   

 

 

Православни свештеник у Борикама игра у колу на дан Св. Илије

 

Угледни и побожни протојереј игра у кoлу у Лукама код Пала (РС)

 

 

Исламски поглавар (муфтија) игра у колу у Добрим Водама (Источна Босна)

 

Побожни муфтија међу веселим играчима ставља нагласак на заједничарењу, као битном елементу религије која прати сва збивања на друштвеном плану. У традицији Балкана, религија је неодвојива од народа

 

Побожна српкиња игра у колу на ливади у Нересници (Источна Србија)

 

 

Три српкиње (вернице у марамама)

  

    

 

 

 

Бошњакиња игра у колу.

Погледајте овде!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail