Чудо у манастиру Ђунису

Чудо у манастиру Ђунису

 

 

djunis-3

Ноћна служба и хиљаде верника у манастиру Ђунису, сваке године уочи Покрова Богородице

 

Године 1988., у току ноћи, десило се чудо, уочи 14. октобра, на дан славе манастира Ђуниса – Покров свете Богородице.

Као и сваке године, и те ноћи уочи 14. октобра, сакупило се око 50.000 верника на свеноћно бденије. Око манастира је било, по узвишицама, доста паркираних аутомобила. По шумарцима уоколо, групице људи грејали су се око логорских ватри. Многи су спавали подно узвишица, зашушкани у вреће за спавање.

И тада, о ужаса (!), једна паркирана „лада“ скотрљала се низ падину и пала на кров, наопачке. На крову је била галерија (гепек). Испод крова „ладе“ видели су се људи, затечени на спавању, које је тај ауто пригњечио.

djunis1

Са свих страна скупили су се верници и настала је паника. Најснажнији мушкарци прионули су да преврну „ладу“ са крова на точкове и ослободе „погинуле спаваче“, којима су, вероватно, главе биле згњечњне и грудни кош поломљен.

Кад су успели да одбаце ауто у страну, видели су чудо невиђено! Испод крова аутомобила нису била људска тела, него живи људи, живи и здрави, који су почели да се извлаче из врећа за спавање. Били су то два младића и једна девојка. Они су збуњено посматрали окупљену гомилу верника око њих и аутомобила, и питали се зашто су се сви ти људи окупили око њих, и – шта се догађа!

djunis-2

Дакле, спавачи нису имали никакве повреде, чак нису ни осетили да је аутомобил, неко време био преко њихових глава и грудног коша.

На питање: „Одакле сте?“, одговорили су: „Из Алексинца“. Неки су, чак, и записали њихова имена, а онда се гомила почела разилазити и враћати ближе цркви, одакле су и даље допирали гласови монахиња и свештеника, који су у храму служили ноћну службу, не знајући у том тренутку каква се драма одигравала у то време напољу, у дворишту манастира Ђуниса.

Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail