Старац Тадеј – како је почело

Старац Тадеј – како је почело

 

starac-tadej-3

Овако је све почело – долазак старца Тадеја на богомољачки скуп у Крњеву, 1978. године

 

Чувени старац Тадеј из Витовнице, манастира код Свилајнца, није увек био чувен. Постоји велики део његовог монашког живота када он није био примећен нити познат као духовник на тлу Србије.

Али 80-их и 90-их година XX века, па до смрти 2003. године, цела Српска Православна Црква брујала је о њему, као о живом свецу. Око њега врвело је од верника. Стизали су са свих страна да га виде и слушају у манастиру Витовница.

А сада ћемо изнети неке детаље који до сад нису били објављени. Управо сада, први пут, излазе пред јавност. Нико до сада није поставио питање: када је старац Тадеј изашао из сенке на видело тј. када се догодило то да су људи чули за тог монаха. Које је то године било? Који је то моменат или преломни догађај.

starac-tadej-1

У 150 аутобуса је 7.500 верника посетило старца Тадеја 90-их година

 

Дакле овако. Један верник из Ниша је дошао 1978. године у Крњево, село код Велике Плане да посети богомољачку групу која се ту окупљала сваке недеље на заједничку молитву и певање духовних песама. Ту је све почело.

Гост из Ниша ће бити овде, у даљем току приповедања, известитељ о важним догађајима у вези старца Тадеја:

Дошао сам у Крњево да упознам вођу богомољаца, кога су звали „Брат Драги“. Провео сам са њим у разговору цело недељно послеподне. Разговор се одужио до вечери, до времена када се локални богомољци скупљају у дому „Брата Драгија“ (чувени Драгослав Живановић, брат Драги из Крњева).“

Нисам намеравао да останем на њиховој уобичајеној недељној молитви, па саопштих брату Драгију да желим да првим аутобусом кренем у правцу Ниша.“

starac_tadej_vitovnicki

Тек у старости је о. Тадеј привукао пажњу на себе

 

Међутим, брат Драги је почео да ме убеђује да останем те вечери на богомољачком скупу јер им у госте долази један добар духовник. Поменуо ми је и његово име: Тадеј, игуман Тадеј. Никада нисам пре тога чуо за тог игумана, па сам се извинуо домаћину, брату Драгију, да ипак одлазим првим аутобусом. Тада је брат Драги почео да ме моли и убеђује да је јако важно да видим тог монаха, да он није обичан монах, него врло необичан духовник, те да се нећу покајати ако останем до његовог доласка, да га макар видим.“

Опет сам се опирао и гледао на сат, да не пропустим аутобус. И док смо се мој домаћин и ја препирали, појавио се старац Тадеј у пратњи две монахиње из манастира Тумана. Његова појава прекинула је препирку која је била у току, и ја сам увидео да стари монах који је дошао на скуп богомољаца, заиста није обичан монах!“

И тако, не само да сам пропустио први аутобус према Нишу, него него сам остао са намером да што боље упознам овог светог старца, Тадеја. Приметио сам да је одмах постао центар пажње. Сви су богомољци и богомољке пришли, један по један да узму благослов од старца, а потом одлазили према клупама да седну да нахране своје уши и срца старчевим поукама. Неких сат времена старац је беседио, а потом скупа са богомољцима одржао заједничку молитву.“

Потом су поново сви окружили старца, седећи на клупама распоређеним свуда по простору. Старац је седео у средини. Беседио је о рају и паклу, о гресима и покајању, о анђелима и демонима, о древним подвижницима и аскетама, и о мисленој борби провив мисленог непријатеља, демона као и чудима која су за живота чинили свеци и подвижници.“

starac-tadej-2

У младости је о. Тадеј био непознат, иако је био ученик руских монаха у Миљкову

 

Соба је светлела од старчевог присуства међу слушаоцима, и било је некако светлије него што су две сијалице могле да произведу сјај.“

На крају, пред зору, старац је прекинуо беседу и сви су се полако уз поздраве разишли.“

Отишао сам, после те ноћи и ја за Ниш. Већ сутрадан сам почео да се распитујем код верника да ли су чули за оца Тадеја. Сви су одговорили да никад нису чули ни то име, а камоли за неког монаха који се тако зове. Проверавао сам и вернике по Београду, Крагујевцу, Алексинцу… Међутим сви су рекли – никад чули!“

Ипак, сам брат Драги се потрудио да рашири информацију о старцу Тадеју, по многим градовима и селима. Организовао је скупове на којима се појављивао старац Тадеј. Можда је брат Драги утицао да старац Тадеј почне да се појављује јавно на скуповима богомољаца али и о славама свих цркава у Србији.“

Ускоро је почела цела Србија да говори: дођите да видите велико и преславно чудо. Светлог монаха подвижника који сатима држи беседе верницима. После тих беседа, многи су се покајали, многи купили бројаницу, многи су појачали молитвена правила у својим домовима, многи су пустили браду и почели да посте…“

Вернички кругови су брујали о њему и говорило се: Тадеј је свети старац; он је светац који једе једва једну шољицу за кафу, као меру за количину хране коју је он уносио у себе.“

Многи су почели да фотографишу старца окруженог верницима и да снимају његове беседе.“

Више није био потребан брат Драги, као организатор старчевих излазака у јавност. Верници су брујали једни другима и преносили вест од уха до уха, од уста до уста…“

„И тако је старац Тадеј постао најпознатији живи светац XX и XXI века у Србији, а током времена то је попримило масовни карактер.“

Дакле, старца Тадеја су „открили“ богомољци, конкретно, када је реч о њима – богомољци Крњева, села уз Мораву, које припада Браничевској епархији. Поставља се питање: како је старац Тадеј дошао у озрачје богомољаца, тако да баш они буду група која ће допринети старчевом изласку у јавност, и ширењу његове славе по целој СПЦ?

Ево и одговора: сам отац Тадеј је причао да је познавао богомољачки брачни пар, брата Виту и сестру Јелу из Београда. Упознао их је још док је он био у манастиру у Раковици, код Београда 1937. године, пре почетка II светског рата. Вита и Јела су слушали савете оца Тадеја из Раковице и иступили из једне богомољачке групе која није била по канонима СПЦ. Тако је Тадеј дошао у додир са богомољачким покретом и проблемима које је тај покрет носио са собом. Ипак познанство са Витом и Јелом, скренуло је пажњу оца Тадеја на Богомољачки покрет у Србији уочи II светског рата, кад је тај покрет хватао замах, а пречишћавао га владика Николај Велимировић, у намери да од богомољаца створи најверније савезнике и помагаче Српске Цркве; српског свештенства и српских манастира.

Дакле, сусрет и дружење са богомољцима је за старца Тадеја, још у време док је био непознати млади јеромонах, прерасло у наклоност према члановима тог покрета. Ипак, прошло је доста година од познанства са богомољачким паром, Витомиром и Јелом из Београда (1937), до старчевог обнављања сарадње са тим покретом у личности богомољца Драгослава Живановића из Крњева (1978), са којим је старац Тадеј почео да сарађује око 1978. године и да долази на његове богомољачке скупове у Крњево. И управо та сарадња и добра воља старца Тадеја, да нахрани душе Крњевских богомољаца духовним порукама, довело је до тога да старац Тадеј, преко тих богомољаца дође у центар пажње послератног богомољачког покрета, а преко њега и до свих слојева СПЦ: до свештенства, монаштва и најширих слојева верника у Србији.

И тако је старац Тадеј доспео и на тв канал Логос (Трстеник), где је давао интервјуе, доспео је и у поучне књиге које су написали његови поштоваоци; доспео је и у широке народне масе које су у све већем броју хрлиле аутобусима у манастир Витовницу, да га виде и чују. И онда када се највише ширила слава о том Божјем слузи, Бог га је узео, јер је већ и остарио, тако да је старчева популарност почела 1978. године у богомољачком састајалишту у Крњеву, а завршила се његовом смрћу 2003. године. И то је трајало пуних 25 година. На нама је да кроз књиге преживи успомена на тог живог свеца и после тих 25 година.

Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail