Испосник Рафајло Миловановић (јеромонах Гаврило)

Испосник Рафајло Миловановић (јеромонах Гаврило)

 

Овај „небески човек“ и „земаљски анђео у телу“ провео је 43 године међу стенама (око 7 км од манастира Студенице). То значи 15.695 дана и 15.695 ноћи. Онда није чудо што је његова пепељасто-сива брада попримила боју студеничког камена и оног стења између чијих пукотина је овај невероватни човек провео више од половине свог века, а живео је 80 година.

rafajlo, isposnik, jeromonah gavrilo

Стари монах, отац Рафајло испосник, потпуно се сродио са стенама

 

Рођен 1901. год. у Венчанима код Аранђеловца, у сеоској породици Миловановић у Шумадијској епархији, на крштењу је добио име Радисав.

После I Светског рата 1918. године, запослио се 1920. год. у продавници, негде у околини (Лазаревац, Аранђеловц). Било му је 20 година. Следећих десет година стекао је пуно искуства у љубазном опхођењу с људима па је и та школа лепог понашања и опхођења са људима допринела да га је касније, као монаха и духовника народ заволео.

rafajlo, isposnik, jeromonah gavrilo

Отац Рафајло испосник. Годинама правио резбарене дрвене крстиће од тисовине

 

Било како било, 1931. године кад му је било 30 година, напушта радно место трговца и одлази у манастир Дечане на Косову. После монашења у тој Рашко-призренској епархији одлази да буде усамљени монах у манастиру-пећини Црној Реци, код Рибарића у истој епархији.

Тај манастир је имао обележје испоснице, пустоши, подно огромне и високе стене у чију пећинску цркву се илазило преко провалије на чијем дну тече Црна Река, а провалија је била премошћена јаким дрвеним мостом. У пећини су биле неколике одаје за становање и мала црква, идеално место за монаха усамљеника. Али ускоро је Рафајло Миловановић схватио да то и није баш најмирније место за њега јер је сваког дана наилазило око 10-15 посетилаца, при чему су они увек захтевали по неку молитву или обред, распитивали се о манастиру и тражили објашњење, па чак тражили и да преноће. Манастир Црна река је имао и свој саборски дан на Петровдан, када се „пола северног Косова“ скупљало на сабор уз звуке хармоникаша, басаџија и фрулаша уз целодневну игранку у порти испред пећине.

Стога јеромонах Рафајло напушта Црну Реку и одлази у Жичку епархије, најпре у манастир Жичу где 1938. год. затиче владику Николаја који му и даје благослов да се настани високо у брдма и стенама, 7 км од Студенице.

savina isposnica, rafajlo, isposnik, jeromonah gavrilo

Горња Савина испосница, 7 км од манастира Студенице

 

Од тада, па наредних 43 године до смрти 1981. год. Рафајло је био познат као испосник. Био је самохран, што значи да је правио од дрвета дељане крстиће и печате за просфору, а као бивши трговац знао је где и како ће те рукодеље продати.

И заиста, с времена на време одлазио је на велике славе при манастирима и црквама, чак до Београда и Калемегдана, где је виђен како седи поред степеништа на коме стоје километарске колоне верника који чекају да дођу до извора у капели св. Петке и добију свету воду у флаше које су донели.

Док су људи чекали у реду посматрали су монаха са дугом пепељастом брадом и косом повезаном у реп и схватали да пред собом имају не било каквог монаха, него необичног, чудног по божанским обележјима и знацима који су се очитовали на оцу Рафајлу па су дрвене рукодеље куповали од њега, не толико што су им требале, него што су хтели да им те рукодеље буду благослов и успомена на несвакидашњег монаха.

rafajlo, isposnik, jeromonah gavrilo

Руски старац о. Амвросије оптински. Два зрака из очију

 

Постоји сведочанство једног верника да док је посматрао лик оца Рафајла, овај је у једном тренутку прешао погледом преко тог верника и о ужаса (!) доживео један мали „електрични удар“ али пријатан. Јер кад је о. Рафајло уперио поглед ка вернику који га посматра из зеница очију испосника Рафајла, севнула је „микро муња“: две танке линије беле светлости изашле су из зеница оца Рафајла и за делић секунде завршиле у зеницама верника који је својим очима гледао у оца Рафајла. У том тренутку доживео је тај мали „електро-удар“ ниског интензитета са осећањем да је то нешто божанског порекла и неописиво.

Нешто слично се десио једном вернику у Русији, 100 км од Москве у Манастиру Оптина пустиња. Ту је живео свети старац Амвросије Оптински и кад је једном приликом уперио поглед ка једној особи која је стајала у групи и слушала старчев говор, друга особа је приметила како су из зеница старца изашла два танка зрака беле светлости у правцу особе на коју је старац погледао. Ми би данас, у 21. веку, поредили та два танка зрака са танким зраком из ласера премда светлост која је излазила из зеница оца Амвросија није могла имати ништа заједничко са материјалном светлошћу ласера.

Испосник Рафајло Миловановић је око 1978. год примио велику схиму и постао јеромонах са новим именом – Гаврило. После тога је убрзо и отишао са овог света (1981.) па га се сећају више по имену Рафајло него Гаврило.

rafajlo, isposnik, jeromonah gavrilo

Испосник Рафајло Миловановић. Микромуња. Бљесак беле светлости из зеница очију

 

Као старац од 80. година преминуо је од последица пожара унутар пећине у којој је живео, јер је пећина због своје висине имала 4 спрата дрвених подова, степеница и стубова све од дрвета студеничке борове грађе.

Начин смрти овог светог монаха не мења суштину ствари, јер не шкоди старчевом божанском и светитељском статусу. Оно што је био у животу то је остао и у смрти, светац Божји.

То је мишљење свих оних који су га упознали, а данас је, нажалост, све више оних који га нису знали, јер је 1981. (+) прошло 35 година.

Да нема сајта манастира Лепавине који је објавио податке о старцу Рафајлу (Гаврилу) и овог описа његовог портрета, за следећих 35 година не би било никог живог који би се сећао испосника из горње испоснице Светог Саве, изнад хладне, бистре и жуборовите Студеничке реке, у стенама на 1.000 м надморске висине, близу врха тог брда, пола километра изнад корита реке.

 

 

 

 

 

Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail