Отац Јован из Лепенца

Отац Јован из Лепенца – чудесни калуђер

 

Овај незаборавни монах постао је познат као Јован из манастира Лепенца код Бруса, али његов живот почиње на брду Каблару код Чачка, а као монах је изграђен у Овчарско-кабларском манастиру Преображењу.

Каблар је, попут Атоса и Хорива (Синаја), опасна планина, пуна поскока и орлова. Лице ове громаде окренуто је ка свом побратиму, брду Овчару представља засечену стрмину састављену од сивих стена и по којом пећином.

На врху Каблара, са оне стране која је питомија, налази се село Јанчићи. Са те висине сишао је горостасни Јован Аћимовић, Ера, крупан као Каблар, мудар као змија, пријатан за сваког саговорника кога би срео.

Био је ожењен, по занимању паркетар. Оставио је жену, децу и занатску радионицу да би пошао Христовим путем, путем Светих Отаца. Спустио се са Каблара до Овчар Бање и пешке одатле, неких 500 метара до подножја манастира Преображења. То је било 1971. године.

cudesni kaludjer

Отац Јован из Лепенца

 

Као већ познат преображењским монасима, придружио им се као искушеник. За 7-8 месеци његову импозантну епску фигуру красила је мала оштра смеђа брада и коса повезана у реп. На себи је имао црни радни мантил, попут оних које су користили запошљеници по фирмама и стовариштима. У руци је имао крупну монашку бројаницу.

monah jovan manastir preobrazenje

Отац Јован као искушеник у манастиру Преображењу у Овчару

 

Манастир Преображење основао је само тридесет година раније, владика Жички Николај Велимировић који је канонизован од стране СПЦ у ранг свеца. Николај је за две године (1938-1940) изградио тај манастир и установио светогорско правило (типик), а за првог игумана поставио хиландарског калуђера о. Евстатија.

jova-l-5

Јован Аћимовић је ступио у тај манастир 1971. године, управо у време када о. Естатије одлази са овог света, a наслеђује га његов ученик о. Венијамин.

Јован је још као Кабларац долазио на службе суботом и недељом и имао шта ту у Преображењу да види: старац Евстатије плаче и рони сузе, јер је као испосник имао благодатни дар суза. Отац Венијамин служи бденија и литургије као млад калуђер, али по мудрости 1.000 година стар. Отац Митрофан и отац Јаков, два старца, задивљују својом молитвеношћу. Искушеник Милун Драгачевац и још један искушеник који се спремао за Хиландар, неће да знају ни виде ништа даље од самог манастира и својих послушања. Две старице, Јулијана и Параскева, брину о исхрани и покућству манастира. Суботом на бденије, пристижу две до три монахиње из суседних манастира да учествују у бденију које траје 4-5 сати уочи недеље и сутрадан на литургији да се причесте. Испред олтара и свете чаше, падају ничице у својим дугим хаљинама, потом устају и причешћују се.

monah jovan manastir preobrazenje

jl1

Манастир Преображење у којем се обучио као монах о. Јован

 

Јован Аћимовић је довољно снажан да издржи сва та бденија и још снажнији, па вишак своје енергије троши на разбијање стена пијуком и металном штанглом, да би поравнао терен за изградњу новог и већег конака у манастиру Преображењу. Остала братија суделују такође у равнању терена, а кад дође време предаха, стижу две старице – мати Јулијана и мати Параскева, са чистим стакленим чашама испуњеним хладном чистом изворском водом и коцкама шећера на послужаонику. Тада о. Јован, пошто умочи коцкицу у воду и освежи се, вади из џепа свог радног мантила лист папира, и онако седећи на стени запева богомољачку песму, пријатним попут меда-меденог гласом, али гласно и мелодично да му не треба микрофон, па његов напев одјекује од стене Каблара и враћа се до манастира на падини Овчара.

Otac-Jovan-iz-Lepenca-kod-Brusa

Отац Јован из Лепенца код Бруса

 

Јер богомољачке песме су нешто као саставни део манастира Преображења, судећи по чињеници да је сам Владика Николај, најпре био вођа и оснивач богомољачког покрета и написао 1.000 песама у књизи „Духовна Лира“ – и по томе што су сами калуђери овог манастира поникли из богомољачког покрета, и најзад, сам манастир Преображење био је центар окупљања богомољаца из Драгачева, Ужичког и Чачанског краја.

jova-l-1

jl2

Планина Каблар са које је сишао Јован Аћимовић да буде ислушеник у Преображењу

 

Искушеник Јова је ту стекао широка познанства са богомољачким народом тог и свог краја, што ће касније резултирати тиме да ће то пратити Јована све до „почетка јужне пруге“ тј. Јовиног каснијег станишта у манастиру Лепенцу.

jova-l-2

jl3

Отац Јован Аћимовић пореклом са Каблара био је сличан масиву ове планине која се види како штрчи изнад крајолика. Као и Каблар, отац Јован преображењски је био СТАМЕН, СТРОГ, ВЕКОВИМА НЕПРОМЕНЉИВ. ГОРОСТАСАН, МРК, СУРОВ, ПОСТОЈАН, ЋУТЉИВ. КРИЈЕ БОЖЈЕ ТАЈНЕ У ЋУТАЊУ. ОСТАВЉА СНАЖАН УТИСАК…

 

Но, у Преображење је Јова Аћимовић замонашен 1974. године у чин мале схиме, са именом Јован. Потом неку годину касније буде рукоположен у чин јеромонаха и у жељи да мисионари и пренесе светлост манастира Преображења у неке непросветљене средине и пределе, добија на управу манастир Лепенац, између Бруса и Ћелијског језера (према Блацу).

jova-l-3

jl4

Манастир Лепенац код Бруса, последње станиште о. Јована Аћимовића

 

И заиста, ова громада од калуђера, тада већ сиве косе и браде као његов родни Каблар, осветлао је манастир Преображење оним што је постигао и учинио у манастиру Лепенцу.

jova-l-4

Најпре, тај замрли манастир је оживео, потом је јеромонах Јован ту установио даноноћне молитве и псалмопојања, привукао цело околно становништво, привукао богомољце из Драгачева, Ужица и Чачка, да ту долазе и саборују. На дан Светог Стефана летњег обновио је прастари сеоски вашар испред капије манастира и изградио неке помоћне објекте. Упокојио се 2001. године, пренет и сахрањен у овчарско-кабларском манастиру Јовању.

jovann

О. Јован Аћимовић као јеромонах на парохији манастира Лепенца код Бруса

 

Недавно, 16 година после његове смрти, неки су ишли да се распитују у селу лепенцу у вези о. Јована Аћимовића који је као јеромонах био њима парох неких 15 година и чули од становника села све најлепше о њему. Неки су чак заплакали и рекли: мајка тако нешто више не рађа, зашто нам га Бог узе? Баш нам недостаје…

jova-l-6

 

Иванка из Гојне Горе, са суседног брда, удала се у село Јанчичи за Јована Аћимовића и родила му сина Слободана и ћерку Милену. После Јовановог одласка у манастир Преображење, где се и замонашио, остали су у кући и Јанчићима супруга Иванка, син Слободан и ћерка Милена. Слободан данас живи са супругом у Јанчићима, а Милена са својима у Чачку.

 

cudesni kaludjer

Отац Јован је прославио Христа кроз тзв. Исусову молитву на бројанице, и кроз беспоговорно послушање у манастиру док је био искушеник шездесетогодишњак по старости, а потом и као јеромонах који је свакодневно служио литургију и био са богомољцима и народом.

 

Песма бр. 1
О КАЛУЂЕРУ ЈОВАНУ АЋИМОВИЋУ СА КАБЛАРА КОЈИ ЈЕ БИО У ДВА МАНАСТИРА:
ПРЕОБРАЖЕЊУ ОВЧАРСКОМ И У ЛЕПЕНЦУ, А САХРАЊЕН У МАНАСТИРУ ЈОВАЊУ

Овце чува Аћимовић Јова,
У руци му бројаница нова.
Чува овце Јова на Каблару,
А мисли му лете по Овчару.
Једно јутро оста кућа стара,
Оде Јова послом до Овчара.
Оде послом, кући се не врати,
У манастир решио да сврати.
Жеља му је калуђером бити,
И свој живот Богу посветити.
Дође Јова у Преображење,
Где је само шума и камење.
Стоји црква на овчарској стени
Око цркве шума се зелени.
Слуша Јова све што му се каже,
Цепа дрва, на гомилу слаже.
И пијуком разбија камење,
Па га баца низ Овчарско стење.
Ту је брада Јовану порасла,
И коса му велика израсла.
Прослави се Јова послушањем,
И молитвом и лепим читањем.
Монах Јова, Бога је славио,
Па је и Бог њега прославио.
Запамтите Јован му је име,
Српска црква поноси се њиме.
О њему ће легенде кружити,
И песме о њему говорити.
Нема песме од овакве слађа,
Нити мајка таквог сина рађа.
И ова се песма завршава,
Ој Јоване нека ти је слава.

 

Песма бр. 2
О КАЛУЂЕРУ ЈОВАНУ АЋИМОВИЋУ СА КАБЛАРА КОЈИ ЈЕ БИО У ДВА МАНАСТИРА:
ПРЕОБРАЖЕЊУ ОВЧАРСКОМ И У ЛЕПЕНЦУ, А САХРАЊЕН У МАНАСТИРУ ЈОВАЊУ

СА ОВЧАРА И КАБЛАРА
НЕШТО ПРОГОВАРА:
АЋИМОВИЋ ОЈ ЈОВАНЕ
СА КАБЛАРСКЕ СТРАНЕ,
СИЂИ ДОЛЕ ДО МОРАВЕ
И ДО ОВЧАР БАЊЕ,
ОСТАВ КУЋУ И ЛИВАДЕ
НЕКА ДРУГИ РАДЕ,
ПА ХРИСТОВОМ СТАЗОМ ПОЂИ
У МАНАСТИР ДОЂИ,
У ЈОВАЊЕ И СРЕТЕЊЕ
И ПРЕОБРАЖЕЊЕ,
ТЕБЕ ЗОВЕ СИВО СТЕЊЕ
И ПРЕОБРАЖЕЊЕ,
ТУ ЈЕ ТЕБИ КОСА РАСЛА
И БРАДА ИЗРАСЛА,
ПРИМЕР БИО ПОСЛУШАЊЕМ
И ЛЕПИМ ЧИТАЊЕМ,
ТУ СИ ДУГО МОНАХ БИО
ХРИСТА ПРОСЛАВИО,
ПОД КАБЛАРОМ У ЈОВАЊУ
КОСТИ ОСТАВИО,
ХРИСТОВО СИ, ХРИСТОВО СИ
ИМЕ ПРОСЛАВИО,
ЗАТО ТЕБЕ ЉУДИ СЛАВЕ
НА СВЕ ЧЕТИР СТРАНЕ,
САД СЕ ПРИЧЕ И ЛЕГЕНДЕ
О ТЕБИ ПРИЧАЈУ,
БОГОМОЉЦИ И СВИ ВЕРНИ
О ТЕБИ ПЕВАЈУ.
АЋИМОВИЋ ОЈ ЈОВАНЕ
СА КАБЛАРСКЕ СТРАНЕ,
САД СЕ ПЕСМА ЗАВРШАВА
НЕКА ТИ ЈЕ СЛАВА.

 

Песма о Јовану бр. 3
О КАЛУЂЕРУ ЈОВАНУ АЋИМОВИЋУ СА КАБЛАРА КОЈИ ЈЕ БИО У ДВА МАНАСТИРА:
ПРЕОБРАЖЕЊУ ОВЧАРСКОМ И У ЛЕПЕНЦУ, А САХРАЊЕН У МАНАСТИРУ ЈОВАЊУ

Чобан Јова лего да одмара,
Па му глава без јастука спава.

Овце пасу около јасења
Под Овчаром код Преображења.

Звони звоно, пробуди Јована
На ливади усред белог дана.

Уста Јова, па стадо остави,
Оде цркви да Бога прослави.

Саме овце вратише се тору,
А Јован у – Српску свету Гору.

Оде Јова у Преображење
Где је само шума и камење.

Беше Јован молитвеник прави,
Због молитве и кућу остави.

Жени кућу, а деци имање
Нека раде и нек се прехране.

Ој Јоване пре си чобан био,
Сад ко монах Бога прославио.

О теби се легенде проносе,
сви до данас тобом се поносе.

 

 

 

 

 

 

 

 

Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail