Мојсијев штап

Мојсијев штап

 

 

Мојсије, побегавши са египатског двора, пре неких 3.000 година, претворио се у бедуина који са штапом тера своја стада по Синају. Штап кривудав, као змија, једног дана се заиста и претворио у змију. Како?

Мојсије је дуго времена живео као номад, у браку са бедуинком Сефором. Он јеврејин, она арапкиња. Једном приликом Мојсије рече својој жени: „Идем да погледам онај чудни грм, нека светлост избија из њега као да гори, а несагорева. Чувај стадо док се ја вратим…“

g1

Управо је у том грму Мојсије видео и осетио Божје присуство и у мислима чуо Божји глас који му је рекао: „Мојсије – баци тај штап на земљу!“ Мојсије тако и учини, и гле, штап се претворио у змију! Мојсије ухвати ту змију и она опет постаде штап у његовим рукама.

После тога оно што се дешавало уверило је Мојсија да тај штап има чудотворне моћи.

Мојсије се вратио у Египат да убеди јеврејске робове да напусте Египат. Да би уверио своје сународнике да га је Бог изабрао да их поведе у слободу, Мојсије пред њима понови епизоду са претварањем штапа у змију, што заиста и увери робове у Мојсијево изабранство.

g2

Мојсијево убеђивање фараона, такође је почело претварањем штапа у змију али то није било довољно да фараон поверује Мојсију. Стога Мојсије употреби моћ Божјег штапа на други начин: врхом штапа додирнуо је рукавац на делти Нила и вода се претворила у крв. Ускоро је и цела река поцрвенела, од ушћа до извора, у дужини од преко 1000 километара. Али ни то није убедило фараона. На крају Мојсије диже штап испред Црвеног мора и гле чуда: море се раздвојило и направило суви пут од обале Египта до обале Синајског полуострва. Фараон опет није поверовао, ушао је у сувоземни просек са својом војском, а кад је схватио да је Мојсије ипак у праву – било је касно! Вода се обрушила, преплавила сувоземну путању и фараон је са својом војском био самлевен таласима и хуком морских слапова и валова. Јер кад је Мојсије поново подигао штап, вода се склопила и потопила прогонитеље.

Једном приликом Синајско племе Амалићана, напало је Мојсија и његове сународнике на путу ка обећаној земљи. Мојсије је и том приликом подигао штап и Амалићани су изгубили битку.

g3

На крају, на самрти, Мојсије је предао чудни штап свом наследнику, Исусу сину Навином, који га је однео у обећану земљу, и касније, после 250 година, тај штап је унет у новосаграђени Соломонов храм у Јерусалиму и постављен тако да буде положен испред најсветијег „заветног ковчега“ у коме су биле камене плоче са 10 Божјих заповести.

Пред најезду Вавилонаца, почетком V века пре Христа, пророк Јеремија је спасао тај штап пре паљења храма јер га је изнео и пренео на другу обалу Мртвог мора, на брдо Навав (Небо, Нибо) и сакрио у непознату пеђину. После тога, нико од Јеремијиних пратилаца и помоћника није могао никада више да пронађе пут до те пећине, те је штап остао скивен до данас. Овај детаљ о скривању Мојсијевог штапа у пећину, сазнајемо из II књиге по Макавејима…

g4

Овај штап је извор незамисливих моћи као и Мојсијев заветни ковчег, који је убијао непријатеље на даљину, и спаљивао свакога ко је намеравао да тај ковчег уништи или оскрнави. Због тих невероватних могућности које ове Мојсијеве реликвије поседују, многи су кренули у потрагу, али су се сви ти покушаји, до данас, завршавали неуспехом. Штап и ковчег и даље остају недоступни људском роду…

g5

Штап и ковчег су грмели, стварали пошасти и олује, земљотресе, таласе на мору и много тога…

Многи су у машти или у стварној потрази покушавали да се домогну Мојсијевог штапа и да присвоје његову моћ, али се то никада није догодило. Онда није ни чудо што та моћ остаје сакривена тамо где је и штап…

Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail