Манастир Преображење – нови угао гледања

Манастир Преображење – нови угао гледања

Manastir Preobrazenje

 

Манастир Таворске светлости код Овчар Бање

Године 1974, манастир Преображење је добио захтев да прими једног госта, ради поближег упознавања са манастирским животом. После недељу дана тај је гост могао рећи да је видео најнеобичније ствари какве се људским умом не могу описати.

 

(1983) Старешина манастира Преображења у Овчару, отац Венијамин Мићић

 

Али најпре: шта је, где је, и какав је то манастир?

Основан је око 1938. године, у шуми, изнад подножја Овчар планине. Место је одабрао владика жички Николај Велимировић, који је неких пола века после смрти, проглашен за свеца Српске Православне Цркве. Сама чињеница да је манастир Преображење основао један светитељ, довољан је разлог да сматрамо тај манастир необичним, чудесним, Богом даним. Не треба олако прећи преко тог податка: сенка великана, светог владике Николаја остаће трајни пратиоц судбине овог манастира. Он ће касније бити испуњен Николајевим људима – монасима из владикиног озрачја, а дух светог владике Николаја стизаће у манастир Преображење и са долажењем тзв. Николајевих богомољаца, тј. члановима оних породица које су биле обухваћене програмом радикализације у вери који је покренуо овај владика 1920. године па до почетка ll светског рата. Попут апостола 20. века, Николај Велимировић је ходао по целој Србији, од села до села, од куће до куће, држао проповеди у сеоској, руралној средини и обраћао сељаке на пут појачане духовности.

m032

Охридски пролог владике Николаја обавезно штиво за читање на литургијама у Преображењу

 

Свака кућа, свако село, после одласка и беседе владике Николаја имала је Свето писмо и Молитвеник за дневну употребу. Сељани су опремали један део своје просторије тако што су стављали на зид преко 20 икона, а испод икона био је сто на који су поређали молитвенике, крст, свеће, кандило, свето писмо, тамјан и остали прибор. Сваки сељак, а са њим и његова жена и деца, имали су по једну бројаницу на којој су вежбали молитве. Свака кућа је, од посете владике Николаја, прихватила оних 220 дана поста у години, и оних 70 недеља и празника у години одлазила у црку на литургију. Били су то Николајеви богомољци, заправо сељани, радикализовани у Православној вери са обележјем специфичности за српско православље, које многи називају Светославље.

m051

Дакле, „благослов“ Владике Николаја, оснивача манастира Преображења у Овчарско-Кабларској клисури, прати ту светињу од почетка па надаље кроз прошлост, садашњост и будућност, и представља незаобилазни, и незаборавни камен темељац духовности овог манастира.

m073

Владика Николај тражи место где ће саградити манастир Преображење

 

Николај Велимировић је додао Преображењском манастиру, још једно обележје: дух Свете Горе. Како? Тако што је за првог игумана овог манастира поставио хиландарског јеромонаха Евстатија, који је ту био од 1941-1971, дакле 30 година.

m072

Владика Николај са Кабларске стране показује на Овчарску страну. Тамо ће градити Преображење

 

Али вратимо се за тренутак оном почетном питању: где је манастир Преображење? Када се крене из Овчар Бање, пешке, према манастиру Преображењу, пут води обалом Западне Мораве коју у том делу прикљешћују две сурове, негостољубиве, суморне и дивље планине, пуне поскока и орлова, стрмени и каменог хаоса (са Кабларске стране) и густе, стрме шуме (са десне, Овчарске стране). Та дивљина и вртоглава висина која стреми ка небу, изазива извесну нелагодност, али присуство асфалираног пута, жубор Мораве и по који аутомобил смирују осећања јер том амбијенту дају нашто људско, неки мали знак цивилизације, која је ту у пролазу између града Чачка и Ужица. Када је те 1974. поменути гост на 500 метара од Овчар Бање стигао асфалтом до једне чесме са иконом и крстом, а потом скренуо шумском стазом, око 200 метара до капије манастира Преображења, ту је затекао два старца – калуђера који су тихо међу собом говорили, а кад су приметили госта, разишли се и уклонили из дворишта.

m035

Владика Николај Жички (1939)

 

Госта је дочекао искушеник, увео у брвнару златиборског типа, која је уједно била и трпезарија и гостопримница. После добродошлице и чаја, уследило је окупљање монаха за доручак. Гост је поново видео она два старца, али и три искушеника и две ситне монахиње – старице, и игумана Венијамина, млађег, али озбиљног монаха. Јело се ћутећи, а после оброка игуман је упитао монахе: – Који светац је имао најдужу браду? – Један од монаха се огласио, рекавши: – то је био преподобни Онуфрије. Игуман ће опет: где је живео? – У Египту, одговорио је други монах. – Кад је живео? – У 4. веку, одговорио је монах. – Игуман је наставио: који би монах умро од глади у пустињи да му анђео није доносио сваки дан по хлепчић? – Укључи се један од искушеника: преподобни Павле Тивејски. – А који монах је добивао причест из руку анђела сваки дан? – Опет одговор: преподобни Марко Трачески; испред његове пећине долазио је анђео и давао му причешће. – Добро, братијо, сад идемо на послушања… Тиме је дијалог игумана и братије био завршен.

m071

Преображењски искушеник чита Охридски пролог, скраћену верзију житија светаца

 

Госту су доделили собу за преноћиште и он је отишао да се одмори, и среди утиске.

m010

Преображењски старци у разговору на стази према цркви

 

Једно јутро гост је погледао кроз прозор и била је густа магла. Белина, услед које се није видело више од 3-4 метра од прозора. Приметио је пролазак монаха испод прозора, у ходу према цркви. Били су обучени у широке црне ризе и фигуру им је поклапао црни вео накачен на монашке капе, који се зове панакамилавка. Старцима је упадљива била бујна бела брада, а од магле, осим браде и црних риза, лица им се нису видела. Изгледали су као духови. „Духови“ тихо „плове“ по магли у правцу од конака ка цркви. Изгледали су нестварно, као да нису створења од крви и меса, као да нису овоземаљски. То је потсетило на изјаву св Павла у посланици да треба умртвити тела своја на земљи да би дух живео у њима, и да ми који смо се крстили у Христа, са Христом умиремо телу, да бисмо са Христом оживели у духу. Дакле монаси су живи мртваци, тј. жива бића која су телу објавила рат до смрти телесног, крвног, необузданог принципа који је генератор греха. Умртвивши тело и зауставивши његове прохтеве, тело је неактивно, а дух активан. Зато се каже да је смрт тела слобода духа. Те необичне људе, који су тек у магли показали своју праву природу, да су они „живи мртваци“ који попут духова у црним платнима плове кроз белину магле ка цркви, посматрао је гост тог јутра, кроз прозорско окно своје собе.

m015

Преображењски игуман и духовник служи бденује у свом манастиру (1974)

 

А у цркви: певање, рецитовање, групно певушење, снажни миомирис пчелињег воска надире од упаљених свећа од воска и од полице са послаганим свећама. Густ дим од миришљавог тамјана, упаљене свеће и кандила, и монаси који на сваки помен Божјег имена крсте се и сагињу у појасу, да би додирнули прстима десне руке под.

m016

Стари монах гост донео новине Православље преображењском старцу који чита за столом

 

Пред крај литургије чита се књига Пролог, коју је написао владика Николај у 365 подеока, за читање у току 365 дана у години; сваки дан по један одељак. Читање Пролога обавља искушеник за певницом.

m017

Искушеник Јован Аћимовић у Преображењу 1974. Као јеромонах Јован отворио је манастир Лепенац

 

Монаси држе бројанице у једној, а крсте се другом руком. Исусова молитва је „лична карта“ овог манастира код Овчар Бање. Монаси су увек саветовали вернике: држите се ове молитве стално и кад једете и кад ходате и кад окрећете бројаницу и кад вам бројаница није у руци – говорите непрестано „Господе Исусе Христе Сине Божји, помилуј мене грешнога“. То је умно оружје, браћо и сестре, најјача од свих молитава, и зли дуси и демони се највише плаше од ње!

m019

Преображењски искушеник Милун Терзић (драгачевац) чита Пролог на литургији 1974.

 

Године 1974. манастир Преображење је био у блиским духовним везама са три женска манастира у истој клисури: са Сретењем, Јовањем и Ваведењем. Преображењски јеромонаси би повремено одслужили литургије у тим манастирима, исповедали, причестили и посаветовали монахиње, те вредне пчелице и ластавице у људском крхком телу. А оне вреднице, младе и чиле, дошле би у суботу и помогле монасима у Преображењу да почисте двориште од лишћа, да оперу подове у ходницима и трпезарији, да испеку хлебове за недељу, итд… А онда би увече као кћери и сестре тих монаха дошле у цркву на суботње бденије, тако што су се две и две поклониле олтару, певницама и братији, па би преузеле певницу, читале и певале на дугој служби, скоро целу ноћ.

m020

Старац Митрофан преображењски имао је косу од 1 метра

 

Сутрадан у недељу би се поклониле две по две пред олтаром и примиле из руку преображењског јеромонаха, из кашичице хлеб и вино, тело и крв Христову, у причешћу, и постале „христоносице и мироносице“ како је владика Николај називао вредне монахиње, у својим писаним делима и чланцима.

m021

Преображењски старац Јаков Мичић због старости и слабости клечи на бденију

 

Манастир је имао пекару, и обичним данима хлеб је спремао искушеник.

m023

Преображењци сами разбијали стене да би направили темељ за нови конак

 

Правио се темељ за нови већи конак, па су монаси, а са њима и крупна и снажна игуманија из Сретења, Минодора, тукли пијуцима и штанглама стене и камење да би поравнали стеновиту терасу за темељ конака. Две крхке, али вредне старице које су стално боравиле у манастиру Преобрежењу, монахиње Параскева и Јулијана, доносиле су монасима послужаонике са стакленим чашама и хладном изворском водом, и коцке шећера. Тада би монаси зауставили ручна колица којима су превозили камење, спустили би пијуке и тешке чекиће, сели на стење и освежили се водом, па би наставили рад.

m022

Монахиње старице Параскева и Јулијана служе уморним монасима код темеља за нови конак

 

Мати Параскева служила у манаситру Преображењу у Овчару, око 40 година

 

И тако, као неки монашки, молитвени рај, манастир Преображење је цветао. Благослов оснивача Преображења, владике Николаја, типик светогорски који је унео хиландарац игуман Евстатије, наставак дела тог старца преко његовог ученика и наследника, игумана о. Венијамина и искушеника Милуна, који је стасао у познатог монаха Николаја, свакодневне литургије, Исусове молитве на бројаницу, читање Пролога и Житија светаца – ето то је профил и обележје манастира Преображења, које и данас предводи све овчарско-кабларске манастире.

m044

Игуман Евстатије преображењски (1962)

 

Празник Преображење Христово је заправо празник светлости и светлосне короне око Христовог земаљског тела, коју су у одређеном тренутку видели апостоли на брду Тавору у Палестини, пре 2.000 година. Корона означава венац светлости. Божанска светлост Христовог унутрашњег бића избила је на површину његовог људског бића, окружила га уокруг око тела.

m030

Преображењски игуман Венијамин (фотографија из 1983)

 

Владика Николај је сместио манастир Преображење на локацију звану „Корона“, јер ту тече „Короњски поток“. И тако је Николај изградио манастир Корону (Преображење) на области званој „Корона“ (короњски поток). Зато је Преображење манастир светлости и слави догађај Светлости (Преображење) и зрачи светлошћу…

 

Преображењски јеромонах Николај, одликован игуманским чином (фотографија из 2002)

 

 

П.С. Већ је на почетку било речи о оснивању једног посебног богомољачког покрета од стране Владике Николаја. То није био духовни покрет за мекушце: за грађане који су навикли дуго да спавају. Свети владика га је осмислио као сељачки покрет у руралној, сеоској средини, међу земљорадницима и сточарима, као што је и Христос у Јеванђељу рекао за тај сталеж: „Хвалим те оче, Господе неба и земље што си ово (јеванђељску науку) сакрио од премудрих, а открио си безазленима и простима. Да Оче – тако је била воља Твоја“.

m066

Чесма на Короњском потоку

 

Већ описани покрет Богомољаца врло је битан за почетке постојања манастира Преображења, јер су прве генерације монаха тог манастира дошли у Преображење из богомољачког покрета. Били су то оци: Васијан, Јаков и Митрофан.

m028

И друга генерација преображењских монаха била је из богомољачке средине, оци Венијамин и Николај. Већ трећа генерација коју данас, поред отаца Венијамина и Николаја, знамо, није дошла из богомољачког покрета, из простог разлога, јер је тај покерт престао да постоји, у његовом изворном, природном облику, а представници тог покрета су изумрли или су данас тако времешни, близу стотој години живота. Та одлика да су богомољци и богомољке, млади и стари, испунили Овчарско-Кабларске манастире, међу њима и Преображење, је јако битна ознака и печат ових манастира.

m013

Сретењске монахиње помажу суботом у манастиру Преображењу

 

Овчарски манастири су своја врата отварали богомољачким заједницама и групама јер су знатан број монаха и монахиња у Овчару били заправо оци и матере богомољцима који су остали код куће, или су били синови и кћери богомољачких родитеља који су остали у свету, а понекад се и прикључили својој замонашеној деци у Овчару и Каблару. Обележја богомољачког покрета: молитвеност, испосништво, покајнички дух, дубинска вера и побожност, као и хришћанска љубав и гостопримство – чланови покрета који су се замонашили, унели су у овчарске манастире, па су због истородности били сви међусобно повезани, иако издвојени свако у свом манастиру. Могло се рећи као у стара времена да је „пустиња процветала као крин“.

m012

Сретењске монахиње чекају литургију испред цркве манастира Преображења

 

Током времена манастири Овчара и Каблара, њих десетину, преживели су неколико криза са одумирањем тих монаха и монахиња из те „рајске баште“, и неколико трансформација. Што се тиче Преображења, тај манастир и даље одолева свим искушењима времена, па је и данас место за читање молитава, за просвећење жељних духовности, за истеривање демона из опседнутих и напаћених злим силама. Манастир Преображење по завештању владике Николаја не сме имати поља, ливаде и њиве, и монаси не смеју да се баве земљорадњом и сточарством. Такође не смеју опслуживати парохију, нити имати парохију. Морају живети молитвено и испуњавати цело богослужбено правило уз читање имена живих и умрлих на 40 литургија, које непрекинуто теку од оснивања 1938, до данас и надаље.

m011

Преображењски јеромонах причешћује монахиње из Сретења Овчарског

 

По завештању првог игумана Евстатија који је у Овчар дошао из Хиландара, преображењски монаси требаји да одржавају дух Свете Горе Атонске и дух Светог Саве, чију икону имају, с разлогом, у храму манастира Преображења, на иконостасу.

m038

Поглед са врха Каблара на суседни Овчар

 

Пошто је манастир посвећен Преображењу, то јест Христовој светлости (корони), али и Мојсију и Илији који чине саставни део празника Преображења, овај манастир има нешто заједничко и са Мојсијем и Илијом у крајњој линији, и са Синајем (Мојсијевим и Илијиним местом сусрета са Богом). Синај је у овом случају Каблар, узвишена и стеновита планина на 200 метара од Преображења, која попут Синаја има и своју пећину у којој је некад боравио Свети Сава, па се зове испосница Светог Саве, и о њој брине игуман манастира Преображења…

m041

Испосница Светог Саве на Каблару

 

Као што је манастир Преображење био и остао у извесној духовној вези са владиком Николајем, а што је лепо приказано на сајту манастира Лепавине – тако исто је Преображење овчарско било у извесној мери повезано са селом Крњевом код Велике Плане, у Браничевској Епархији.

m075

Преображењци разбијају стене ради темеља за нови конак 1974.

 

О тој вези сазнајемо из два извора:

– из сајта манастира Лепавине, у чланку „Манастир Ново Преображење“.

– из сведочења самих богомољаца из села Крњева који и данас препричавају догађаје са почетка немачке окупације над Србијом.

m074

Крњевци су причали како су некада давно (1941) пружили уточиште двојици великих духовника из Овчара: оцу Васијану и оцу Евстатију. За време док су боравили у Крњеву, народ се скупљао недељом и празником у дому породице Живановић да би видео два калуђера испосника и саслушали њихове поуке. И дан данас се памти анегдота која описује догађај када је један дечак из Крњева упитао испосника Васијана:

– „Деда, шта значи та бројаница у твојој руци? Шта је то?“ – „То је, чедо, мој митраљез од 100 метака у добошу“, одговорио је испосник. А тако и јесте, Исусова молитва избројана 100 пута на бројаници од 100 чворића, има исту вредност као кад би неко испалио 100 метака из добоша митраљеза на свог непријатеља. Непријатељ би био изрешетан. У духовном, пренесеном значењу, то би се десило и са духовним непријатељем (демоном) кога понављање Исусове молитве пржи и боде као меци.

m002

Млади преображењски монах прави малу метанију на помен имена св. Тројице

 

После три месеца, ови испосници су, по позиву владике Николаја, отишли да приме управу у новоотвореном манастиру Преображењу овчарском, где су и остали. Ипак нису заборавили крњевске богомољце, и њихово гостопримство. Повремено су одлазили у Крњево да их исповеде, причесте, поуче и обаве молитвене скупове у кућама породица Живановић и Тирнанић.

m082

Бројаница од 100 чворова за Исусову молитву: духовни “митраљез”, по старцу Васијану преображењском

 

Но, кад је офанзива Немаца и Бугара наговестила нову опасност за овчарске манастире, испосници Васијан и Евстатије напустили су привремено свој манастир Преображење и, по други пут, се склонили у Крњево код богомољаца. Још један талас појачане духовности излио се као милост Божја на крњевске богомољце, па је Крњево, после другог боравка ове двојице испосника, постао једно од духовно најјачих богомољачких упоришта у Србији, поред Крагујевца и Осечине (ваљевске).

m083

Старац Васијан преображењски поредио бројаницу са редеником

 

После Другог светског рата, ова богомољачка заједница у Крњеву, духовно је јачала и напредовала до те мере да је све више и више омладине села Крњева приступало у богомољачке редове, а када би путовали по манастирима, градовима и селима Србије, људи су са поштовањем гледали на њих и говорили: „Ови су из Крњева, јаки су духовно и велики пред Богом и људима…“

m084

Бројаница је оружје у рукама монаха као митраљез у руци митраљесца (по Васијану преображењском)

 

За своју величину, крњевски богомољци могу захвалити јаком духовном утицају о. Васијана и о. Евстатија из манастира Преображења овчарског, а ови оци захвалити Крњевцима за указано склониште у време ратне опасности.

manastir preobrazenje, манастир преображење, ovcar banja, novi ugao gledanja

Игуман Васијан преображењски (1948. г.)

 

Манастир Преображење у Овчар Бањи је:

1) Преображење је Манастир богомољачко-светогорског типа. У њему се негује традиција гостопримства. Не дозвољава нарушавање реда и мира.

2) Цела околина око манастира Преображења, рачунајући и осталих десетак манастира збијених на простору свега 2 km² популарно је означена у литератури називом „Српска Света Гора“ или „Мала Света Гора“.

3) Преображење је у сталној вези са богомољачким покретом широм Србије.

4) Манастир Преображење је манастир Таворске светлости (Светлости Христовог преображења)

5) Манастир Преображење је основан на локалитету Коронског потока. Корона је реч која означава венац светлости око неког предмета или бића, као што случај био са Христовим телом које је на брду Тавору у Палестини, емитовало из себе и око себе венац божанске светлости, као што су покушали да дочарају иконописци Византије тако што су око Христовог тела исцртали круг испуњен танким линијама које означавају зраке светлости које исијавају из Христовог тела. Та светлост исијава и код напредних молитеља „Исусове молитве“ („Господе Исусе Христе Сине Божји помилуј ме грешнога“), а њу практикују монаси манастира Преображења у Овчар Бањи. У осталим манастирима СПЦ ова се молитва спорадично употребљава с обзиром на велике намете и обавезе, којих је Преображење ослобођено.

 

 

ОБЕЛЕЖЈЕ МАНАСТИРА ПРЕОБРАЖЕЊА ЈЕ:

  • свакодневна литургија
  • распоред послушања тј. радних обавеза
  • келијско молитвено правило понављањем Исусове молитве на бројанице („Господе Исусе Христе Сине Божји, помилуј ме грешнога“)

manastir preobrazenje, манастир преображење, ovcar banja, novi ugao gledanja

Игуман Венијамин преображењски (1974. г.)

 

  • мали поклони (мале метаније) при помену Божјег имена: Оца, Сина и Св Духа, у току богослужења у цркви
  • 2 оброка у току дана
  • после повечерја (око 19 h) па до ујутру не пије се вода, нити се разговара међу братијом
  • свако вече је бденије
  • спава се 5-6 сати
  • ујутру се устаје у 4, леже се у 22 часа

 

Отац Венијамин, старешина манастира Преображења данас

 

 

Отац Венијамин, старешина манастира Преображења данас

 

 

Отац Венијамин, старешина манастира Преображења данас

 

 

Отац Венијамин, архимандрит и старешина манастира Преображења у Овчару, фотографија са догађаја монашења 2014.

 

Отац Венијамин, архимандрит и старешина манастира Преображења у Овчару, фотографија са догађаја монашења 2014.

 

Монашење нових чланова манастира Преображења 2014. године

 

justin, episkop zicki

Његово преосвештенство епископ жички Г.Г. Јустин, 2014. у манастиру Преображењу у Овчару

 

Један од монаха манастира Преображења у Овчару, 2015. године

 

Јеромонах Атанасије, дошао је у манастир Преображење на прелазу између старе генерације монаха овог манастира (до 1980. г.), и нове генерације која је примљена после 2012. године

 

Икона Христовог преображења крије тајну звану „КОРОНА“.  Корона је заправо преламање Божје светлости кроз неко материјално тело. Први пример имамо у Старом завету кад је народ видео да око Мојсијевог лица са стране избијају зраци. Други пример је био у догађају Христовог ПРЕОБРАЖЕЊА кад је стојао на врху брега Тавора у Израелу, а апостоли видели како из Христове телесне фигуре избијају зраци. Касније се то могло приметити и код појединих напредних монаха, махом у старости, кад су људи приметили избијање зракова около целе телесне фигуре монаха старца. То су могли приметити само они којима је Бог у датом тренутку то хтео открити. Дакле „КОРОНА“ је венац зракова који се најјаче испољио око Христовог тела у догађају преображења па зато и свако повремено појављивање те светлости и зракова око тела напредних монаха и молитеља ми зовемо „ПОЈАВЉИВАЊЕ ТАВОРСКЕ СВЕТЛОСТИ“. Или кратко речено „КОРОНА“ (венац зракова Божје светлости), јер по учењу „исихаста“, Бог је светлост. Та светлост је безгранична и свеобухватна и пролази не само кроз сва тела, него и кроз основну материју од које су сачињена тела, па чак и између честица атома и атомског међупростора, а испуњава и саме атоме материје. Дакле она је свуда! Исихасти су у стању „екстазе“ видели како сва материја око њих зрачи, а кад су залазили у дубљу екстазу нису више видели ништа осим безграничног и свеобухватног сјаја. Од светлости нису могли видети ни материју ни своје физичко тело, док се нису вратили у нормално стање свести. Таворска светлост ПРЕОБРАЖЕЊА их је преплавила…

 

Манастир Преображење у подножју Овчара је основао светац, владика Николај Велимировић и тим чином оснивања зацртао будућу судбину овог манастира, који никада неће моћи бити „само један од обичних манастира“ него свагда један посебан манастир јер га је основао и један сасвим посебан светац (Николај Велимировић, нови светац српски). Тај манастир је посвећен Преображењу Христовом тј. посвећен је БОГУ КОЈИ ЈЕ СВЕТЛОСТ. Поједини људи чак могу видети како из тог манастира избијају зраци звани „корона“ тј. „венац“ светлосних зрака. Још и ово: када је Николај Велимировић приметио једну зараван у шуми на Овчару изнад друма и рекао да ће тамо саградити манастир Преображење, пошао је према том месту газећи поток звани „Коронски поток“. У том моменту није се сетио да повеже назив потока („Коронски поток“) са феноменом КОРОНЕ тј. венца зракова, нити да тај назив повеже са Преображењском Христовом короном, тј. с венцем зракова који су у једном тренутку исијавали свуд око Христовог тела кад је био на брду Тавору. Касније је свети владика Николај сложио све коцкице овог мозаика у својој глави и схватио да је на Коронском (светлосном) потоку саградио манастор Преображење (=манастир Преображењске и Таворске светлости) те да ће тиме све монахе који ту буду живели и које Бог по свом промислу буде задржао као трајне чланове те обитељи, увести у царство божанске светлости која ту господари, посред планине Овчара!

 

venijamin micic

Архимандрит о. Венијамин Мићић из манастира Преображења у Овчару 2017. године

 

Отац Митрофан, манастир Преображење, 1955. године

 

Отац Митрофан са ћеркама, манастир Преображење, 1955. године

 

Отац Митрофан, манастир Преображење, 1967. године

 

Отац Митрофан, манастир Преображење, 1970. године

 

Отац Митрофан, манастир Преображење, 1970. године

 

Отац Митрофан, манастир Преображење, 1970. године

 

Отац Митрофан, манастир Преображење, 1985. године

 

Јеромонах Јован из манастира Раванице, син оца Митрофана из Овчара

 

Отац Митрофан, манастир Преображење у Овчару, 1970. године

 

Отац Венијамин, манастир Преображење, Овчар, 2015

 

Епископ жички Јустин, у манастиру Сретењу, недалеко од манастира Преображења, на Овчар планини, на дан славе

 

Отац Венијамин, манастир Преображење, Овчар. На слави манастира Сретења

 

Овај застрашујући призор сурове планине Каблара, монаси манастира Преображења у Овчару гледају сваки дан са терасе свог манастира, и диве се Богу који ствара таква чудеса у природи

 

Орао. Ова птица по 200 м надлеће, у кружном лрту, изнад врхова Овчара и Каблара, који су и сами по себи високи преко 1000 метара!

 

Поскок. Дању се сунча на стенама Овчара и Каблара, а ноћу се креће у потрази за храном. Планинари због поскока ходају од пролећа до јесени, обувени у планинарске ципеле и дебеле чарапе до колена, стазама ових планина

 

Поскок се пење и по дрвећу планине Овчара чак и до 10 м висине. Поскок не скаче као што се прича у митологији о овој змији, и никада не напада људе, изузев ако би га хватали голим рукама, или му нагазили на реп…

 

Каблар лево, и Овчар десно. Каблар је сурова, а Овчар нимало гостољубива планина

 

Овчарски пас. Многи гаје предрасуде да је овчарски пас, зато што чува кротке овце, и он сам кротак. То је варка. Овчарски пси су врло незгодни и агресивни  према људима које не познају, и сусрет с њима није нимало безазлен

 

Као и овчарски пси, и планина Овчар није нимало гостољубива планина. Напротив је врло незгодна, непредвидљива и негостољубива планина. Није ни чудо што је тако. Као што је овчарски пас чувар и пријатељ оваца и жестоки непријатељ уљеза, тако су и планине Овчар и Каблар пријатељски настројене према монасима и монахињама који ту живе у тзв. Српској Светој Гори, и према ходочасницима и свим нормалним људима, али су врло сурове и осветољубиве планине према људима уљезима, лицемерима, непокајаним грешницима и хулитељима. Владика свети Николај Велимировић је навео примере како су страшне судбине доживели они који су рушили стари манастир Преображење макар су то урадили и због пруге Београд-Бар, која је ту требала да прође. Тако страшне судбине се нису догодиле у другим крајевима света…

 

Са Овчара и Каблара „чобаница проговара“ (стара идилична песма)
Манастир Сретење на Овчар планини и данас има велико стадо оваца. Такође и у селу Дучаловић на Овчару, скоро свака кућа има свој тор, пун оваца, па позната песма „са Овчара и Каблaра“ лепо пристоји уз сва та стада, и данас…

 

Монахиње на Овчар планини. Манастир Сретење

 

Овце са Овчара у стаду. Древни призор везан за Овчар планину

 

Овце на планини Овчар. Својина сестара манастира Сретења на Овчару

 

Старац Васијан из Покајнице код Велике Плане који је једно време био и у манастиру Преображењу Овчарском

 

Ко год дође у додир са исихастима, тешко да ће се извући а да и сам не крене њиховим путем. Овај старац отац Васијан, као млад јеромонах прешао је из Жиче у Овчарски манастир Преображење, у коме је духовник био исихастички калуђер Евстатије, који се пре тога учио исихазму, непрестаној молитви Исусовој у Светој Гори. Тако је јеромонах Васијан дошао у додир са једним преображењским „исихастом“ и прихватио молитвену технику непрестане Исусове молитве на бројанице. Тиме је Васијан постао, и до дубоке старости остао монах исихаста. Умро је као исихаста, након што је из Преображења прешао у манастир Покајницу код Велике Плане. Васијановим примером су се запалили и остали монаси тог манастира. Тако се исихазам Овчарског манастира Преображења, пресадио и у манастир Покајницу, где је тај молитвени правац трајао док су били у животу отац Васијан и његова група монаха у манастиру Покајници, али су ови напустили овај свет и манастир Покајницу до 1990. Исихазам као молитвени правац остао је још у својој бази, манастиру Преображењу до данас, мада се чине покушаји у још неким манастирима Србије и Црне Горе, да се следи тај монашки пут. Ипак, тај молитвени правац је у манастиру Преображењу као на свом тлу, такорећи прирођен, захваљујући томе што је тај манастир основао и изградио један светац (св. Николај Велимировић) и завештао да се у њему обавља само основно монашко занимање, а то је молитва…

 

Манастир Преображење, Овчар Бања

 

Игуман о. Венијамин Мицић

 

Један од монаха у Преображењу

 

Јеромонах Атанасије, Преображење

 

Искушеници манастира Преображења у Овчар Бањи на делу. Рад је један од два основна монашка занимања. Та два занимања су: МОЛИТВА, и РАД. Тако је увек било у Преображењу.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail