Ко може да види Божију светлост?

Ко може да види Божију светлост?

 

ИСИХАЗАМ – монашки правац за разоткривање скривене божанске светлости.

hriste_pa_ti_si_svetlost

Исихаста – монах који је имао сусрет са Божанском светлошћу, доводи ту светлост у везу са библијским изворима, где Библија поистовећује ту светлост са самим Христом. Тако јеванђелист Јован у првој глави свог јеванђеља пише: „Он (тј. Христос) је СВЕТЛОСТ ИСТИНИТА КОЈА ОБАСЈАВА СВАКОГ ЧОВЕКА КОЈИ ДОЛАЗИ НА СВЕТ“. То значи да је Христос као преегзистентни (=превечни) Божји син заправо једна врста ЧИСТЕ ЕНЕРГИЈЕ, тј. нека врста светлости која сија на све стране па самим тим „обасјава сваког човека који долази на свет“.

is08

Молитвени став монаха исихасте

 

Обасјава га, али му не даје и да је види. Јер је у обичном, биолошком стању у коме живи и ради већина становника земље, та светлост скривена њиховој могућности запажања. Тако већина људи није ни свесна њеног постојања и обасјавања њихових бића и живота. С друге стране, неки од становника Земље тврдили су у једном одређеном тренутку, да су у једном одређеном стању имали виђење и доживљај сусрета са том светлошћу, било у себи самом, било у неком другом човеку.

Овде ће бити дат један скраћени приказ сусрета и виђења те светлости.

is09

Молитвени став монаха исихасте

 

У 11-ом веку, монах по имену СИМЕОН НОВИ БОГОСЛОВ, цариградски монах, Грк, писао је у свом дневнику да га Христос посећује у облику светлости, која нема краја ни почетка, дакле вечна је, и долази му кад она то хоће и одлази из његовог опажања када она то хоће, остављајући га у необично блаженом стању још много часова након повлачења.

У 14-ом веку, група монаха у Светој гори на полуострву Атос, у Грчкој,  захваљујући повлачењу у самоћу и појачаној молитви, такође су имали сусрете са Христом као чистом енергијом у виду светлости. Ова група монаха означена је називом „ИСИХАСТИ“ (молитељи који су имали доживљај божанске светлости у време док су се молили).

is01

Мојсије је видео необичну појаву у Синајској пустињи: купинов грм има „светлећу корону“

 

За СИМЕОНА НОВОГ БОГОСЛОВА су чак тврдили његови монаси да га понекад виде окруженог светлосном короном (корона је венац светлосних зрака око неког или нечег.)

У прадавна Библијска времена, Израиљци су молили свог пророка Мојсија да ставља преко главе неку покривку „јер због некакве светлости која сија око његове главе не могу нормално да разговарају с њим јер им та светлост одвлачи пажњу“.

is02

Свог Учитеља и Спаситеља, Христа, апостоли су видели са короном светлости око целог тела и морали су да покрију лица и своје очи јер је сијао „као сунце“. Црква тај догађај назива Христово преображење.

is03

Но како некада, тако и данас постоје ненадане ситуације када су неки наши блиски савременици видели у себи, или их видели други, у корони светлости.

starac

70-их година 20-ог века један стогодишњи сељак – богомољац из Ваљевског краја, је ушао у Саборну београдску цркву у току бденија, повијен од старости, са штапом у руци, стао на средину простора гледајући према олтару и певницима. Старац је зрачио и видела се корона светлости око њега.

is04

Некако тих 70-их, стари испосник студенички о. Рафајло на некој црквеној слави погледао је једног верника. Тај је верник тврдио да у тренутку када је старац Рафајло уперио поглед у њега, из старчевих зеница синула су два зрака сребрнасто беле светлости, као две танке муње, у делићу секунде, и то је верник доживео као пријатан електрични удар малог интензитета. Ово подсећа на исказ неког хаџије који је у 19-ом веку посетио чувеног руског старца Амвросија Оптинског и видео да у кога старац упери поглед ка том човеку из старчевих зеница изађу два танка зрака беле светлости, као две линије.

is05

Два зрака светлости и „микро-муња“ излазе из очију оца Рафаила, испосника Студеничког, 1977. године
(зумирај слику да би видео микро-муњу)

 

Такође 80-их година 20-ог века два су верника дошла у посету једном монаху који је одлучио да прими тзв. велику схиму, тј. ревноснији режим монашког живота, у коме он остаје трајно затворен у своју манастирску собу и треба да се појачано посвети молитви. Дакле, два ходочасника, при првом погледу на старца великисхимника приметили су да око његове фигуре (тј. тела) исијава корона светлости чији зраци су око 2 цм окруживали целу његову фигуру. То је била беличасто-сребрнаста боја светлости. Дакле светлост није била концентрисана око његове главе, што би био ореол, него око целе контуре његовог тела, што би била „корона“ (тј. венац зракова).

starac-koji-svetli

Дакле, Христос у облику „чисте енергије“, посећује у сва времена, на разним местима, поједине своје подвижнике који неким подвигом, било послушношћу, било молитвом и постом, на неки начин заслуже ту посету.

У Откривењу (гл. 12) помиње се жена обучена у „сунце“, тј. светлосну корону око њеног тела. Ко је та тајанствена жена? Неки мисле да је то Богородица обучена у благодат (?), други мисле да је то Црква, Христова невеста, обучена у благодатни сјај (?).

is07

На крају, сетимо се Христових речи из IV јеванђеља: „Ја сам светлост свету. Ко мене има, неће ходити по тами“. У Матејевом јеванђењу за Христа се каже: „Земља Зевулонова и Нефталимова“ (тј. Израел, Христова земаљска домовина)… и људи те земље, Христови савременици „видеће светлост велику“ и засветлеће им „видело“. Даље, јеванђељист Јован каже у првој глави свог јеванђеља: „И светлост дође својима (тј. Христос дође својим суграђанима) и они га не примише, а који га примише даде им моћ да постану деца Божја“. Дакле, Христос-светлост „обасјава сваког човека који долази на свет“ али се Он као светлост открива само понекад и понеким људима, увек подвижницима, од којих је један мали број из прошлости и садашњости поменут у овом чланку.

Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail