Калуђерска чуда

Калуђерска чуда

 

raz-4

Једно од калуђерских чуда: калуђер се јавља спавачу на 200 км и даје му поуку у сну

 

1) Корона (венац светлости, понекад видљив)

2) Левитација (лебдење, пркос земљиној тежи)

3) Билокација (бити на два места у исто време)

4) Телепатија (видовитост, прозирање)

5) Јављање другима у сну

6) Визије

7) Предсказања

8) Доживљаји разних тајни које се не могу саопштити другима, и носе се са собом у гроб и небрига да ли ће неко знати за њих, да ли ће бити познати; ако носе у себи узвишена знања, не труде се да их пренесу на друге сведоке: истина о свему ће испливати сама од себе, или ће мењати околину и свет, а да свет и не зна откуда то долази: све је у Богу…

9) Трансмисија (телепортација, апорт)

10) Управљање духовним бићима

 

КОРОНА (СЈАЈ)

Венац светлости чији је извор у унутрашњости бића монаха, а кад пробије из њега вани, окружује га споља тако да монахово тело окружује сјај. Бог је, наиме, чиста енергија; Oн је дух, „светлост вечитог ума“, и концентрише се у бићима праведника. У одређеним приликама, под одређеним околностима, други људи могу запазити корону (тј. кружни сјај, венац светлости) око тела напредног монаха.

Светлост је заправо и једина својина монаха и једино средство којим он доказује да је истински постао монах. Ничим другим: ни лепим певањем, ни градитељском уметношћу, ни смислом за организовање верских догађаја, ни знањем језика или високог степена теолошког образовања – не може прославити Бога, па ни њему као монаху не може донети славу и признање, ако нема „корону“ тј. видљиви доказ да је повезан са Богом. Стога је „корона“ и прави циљ монашког живота. Ако не задобије „корону“ – он никад није ни био монах, и изгубио је време узалуд.

korona-1

Срећом, корона и јесте својина великог броја монаха, ако јесу послушници и нису самовољни. Но ипак светлост короне понекад пробије само из оних најјачих, духовно напредних.

Короном монах скреће пажњу светаца са оног света и они његове молитве услишавају. Короном монах чини и свој манастир запаженим, јер у таквом манастиру живи монах који је веће чудо од манастира. Зато се манастири славе и посећују због таквих монаха. Они прославе манастир више него зидине.

korona-2

Ево неколико примера за калуђерско чудо „корона“.

У 12. веку пре Христа (око 1250. године пре наше ере) верски вођа Израиља, Мојсије, попео се на брдо Божје Хорив (или: Синај) где је 40 дана без хране и воде провео у примању Божјих наредби и заповести. Ту су му биле уручене и две камене плоче са 10 Божјих заповести исписане „прстом Божјим“.

Кад је Мојсије сишао са горе Синаја, народ се запрепастио видевши венац светлости око Мојсијеве главе. Мојсије је морао да стави врећу преко главе да би народ могао да се осободи од запрепашћења које је изазвала светлост око Мојсијеве главе.

Христос је у једном тренутку емитвао снажан сјај, корону, око свог тела и тиме запрепастио тројицу својих ученика. Тај догађај називамо Преображење Христово.

У 11. веку после Христа, живео је у Цариграду калуђер Симеон Нови Богослов. Њега су његови монаси неколико пута виђали окруженог светлошћу. Он сам је говорио: „Та божанска светлост долази ми без најаве, као гост из оног света, и напушта ме исто тако без најаве, као што је и дошла.“

У 19. веку живео је калуђер Амвросије Оптински, кога су једном приликом запазили, кад је погледао у правцу свог саговорника. У том тренутку из Амвросијевих зеница изашла су два зрака светлости усмерена ка његовом саговорнику. Дакле, Божја светлост крила се унутра у Амвросију, а пробила се вани кроз зенице очију.

Нешто слично се догодило око 1975. године. Посетиоци су видели како из зеница калуђера Рафаила Студеничког, излази „микро-муња“. Наиме, из његових зеница излетела су два зрака беле светлости, брзином муње, и завршила у зеницама његовог посетиоца.

Негде око 1990. године, два посетиоца дошла су да разговарају са старцем великосхимником. Цело време, док су седели у његовој келији, наспрам старца, видели су како његово тело окружују зраци беле, сребрнасте светлости, на око 2 цм око тела. Старац је имао дугу белу браду, до појаса, и био је подвижник, испосник.

 

ЛЕВИТАЦИЈА (ЛЕБДЕЊЕ)

serafim-sarovski

Левитација – једно од калуђерских чуда

 

Материја и тело подлежу сили гравитације. Кад дух надјача утицај материје у телу, тело губи тежину и одваја се од материјалних и физичких правила и закона гравитације који важе у обичним условима, и понаша се мимо физичких законитости. Ако монах дуго стоји па га пробадају болови у ногама и стопалима то је природна последица физичких закона, гравитације. Ако се монах усрдније моли и уздиже дух Богу, – престанак болова у ногама може значити први степен левитације или стање на ивици лебдења. Тако може наставити сатима и сатима да стоји и неће осећати бол, јер се ослободио јаке магнетне привлачности тла и земљине гравитације. Ако његова молитва буде још усрднија може доћи и до другог степена левитације у коме би, ако би монах уместо пода стајао на жици, или танкој грани, осећао стабилност без губљења равнотеже, исто као да стоји на широкој подлози. Коначно, ако би се још усрдније молио и уздизао духом Богу, ноге би му се одвојиле од тла, жице или гране, свеједно, и он би стајао у ваздуху (Марија Египћанка, Серафим Саровски, Старац Амвросије…). Кад ослаби усрдност и концетрација молитве, монах се полако враћа у природно стање: спушта се на тло, стоји на тлу неко време без болова, а ако молитва потпуно утихне, а монах и даље буде стајао, почеће болови у стопалима, јер је то повратак природном стању, а тиме и нормалном утицају земљине теже (гравитације), па се јавља бол као код сваког обичног човека, и монах ће потражити услове да одмори уморне ноге, као што би то учинио сваки обичан човек, у уобичајеним околностима.

kaludjerska-cuda-1

За читаоце доносимо три примера чуда левитације.

У 4. веку живела је пустињи Палестине Марија Египћанка (пореклом североафриканка из Египта). Кајалa се 40 година за године „младости-лудости“. Јела је пустињско биље. Једног дана њу је угледао монах који је путовао пустињом. Замолио је Марију да се помоле заједно. Она је пристала. За време молитве, подигла се у ваздух и пренеразила монаха пролазника. Он је закључио да је постигла циљ свог пустињског живота, опроштај грехова. Схватио је да се она посветила. И Црква је слави као Светицу у 4. недељу Ускршњег поста.

kaludjerska-cuda-2

У 17-18. веку живео је Свети Серафим Саровски, велики молитвеник, у Саровском манастиру у Русији. Једном приликом се молио за неког болесника, који је због трајања мољења заспао. Кад се тргао из сна, пренеразио се видевши да старац Серафим лебди у молитвеном ставу, у ваздуху.

kaludjerska-cuda-3

Патријарх српски Павле на бденују испољио један облик левитације: превише се нагнуо, 2 минута несвесно пркосио земљиној тежи

 

У 19. веку руски старац Амвросије Оптински, из Оптинског скита (келије), 100 км јужно од Москве, иако болестан на постељи пристао је да прими монахињу за поуку о молитви. Док јој је демонстрирао како се моли, уздигао се у ваздух до таванице. Монахиња се запрепастила (пренеразила).

kaludjerska-cuda-4

 

БИЛОКАЦИЈА

Познат је најмање један случај калуђерског дара (или чуда) званог БИ-ЛОКАЦИЈА. Сама реч означава стање присуства неке особе на два места. То је необјашњиво чудо.

Поменути случај десио се у 19. веку, за живота старца Амвросија из Оптине пустиње, 100 км јужно од Москве. Старац је лежао у кревету своје монашке собе и био окружен са неколико посетилаца. У једном тренутку старац је наслонио главу на јастук и склопио очи, па су мислили да је заспао, и прекинули да причају. После 7-8 минута, старац је отворио очи и поново сео на кревет, настављајући започети разговор са посетиоцима.

Уствари, док је жмурио он је био у шуми 2 км удаљеној од своје келије у којој је остао телом као да спава. За тих 7-8 минута он је пресрео једну ходочасницу која се изгубила покушавајући да дође до келије о. Амвросија. Пошто јој је указао правац којим треба да иде до старца Амвросија, загонетни „шумски“ монах је нестао. У ствари тада се „пробудио“ у келији и сео. Ускоро је стигла та ходочасница и ушавши у келију старца Амвросија рекла: овај монах ми је показао пут. Па кад је већ стигао овде пре мене?

Уствари старац је био на два места (две локације) у исто време и то је тзв. феномен билокације. Пошто је тако нешто немогуће у нормалним околностима, мора се сматрати чудом.

 

ТЕЛЕПАТИЈА

Поједини монаси су изванредним подвигом, најчешће постом и истанчавањем свог бића гладовањем, али и другим подвизима, успели да добију дар видовитости (прозорљивости) или телепатије.

Старац Амвросије је у 19. веку читао писма чије коверте није ни отварао, а примао их је много. Најпре је добијену хрпу писама у затвореним ковертама сврстао у две-три групе, у зависности да ли коверти крију поруке са именима која треба да се читају, или питања у вези разних проблема, на које старац треба да одговори пошиљаоцима.

Један старац се окренуо зиду и поклонио иако тамо нису биле иконе. На питање зашто се поклонио у том правцу, стари монах испосник је рекао: тамо иза брда, путем иде Архимандрит тај и тај, према граду том и том, где ће ускоро бити хиротонисан за владику. Ја сам се поклонио будућем владици. Старац је видео кроз зид.

 

ЈАВЉАЊЕ ДРУГИМА У СНУ

Један верник запао је у духовну кризу. Није поверовао свом духовнику кога је замолио да му протумачи нешто из области молитве. Незадовољан одговором, а мислећи да би чувени старац Тадеј из Витовнице код Свилајнца боље протумачио тешко питање у вези молитве, верник је наумио да крене у Витовницу, но сазнавши да је отац Тадеј витовнички отпутовао у Црну Гору, верник се узрујао и пао у психичку кризу, не знајући како да изађе на крај са сумњама у вези свог духовног оца из блиског окружења. Сав очајан и изломљен, легао је и заспао.

raz-4

Старац Тадеј витовнички се јавио у сну спавачу и дао му поуку (1984)

 

У сну му се јавио отац Тадеј и љубазно га укорео што није поверовао свом духовном оцу. Старац му је рекао у сну: исто бих ти и ја рекао. Зато буди спокојан. То је баш тако и тако. На крају се старац Тадеј прекрстио и нестао, а верник се пробусио са великим осећањем смирења и утехе, сетивши се успут и једне Тадејеве поуке још од раније: „Кад у сну видиш крст, или да се неко прекрстио – тај сан је од Бога“…

Ова ноћна посета у сну се догодила око 1984. године.

 

ВИЗИЈЕ КАЛУЂЕРА

Једно од калуђерских чуда је и виђење изванредних појава у будном стању.

Св Максим Капсокаливит (14. век, Света Гора) попео се у црквицу на врху Атоса и ту, за време молитве имао визију Богородице која му је саопштила одређене речи, које су се потом испуниле.

Старац Силуан (20. век, Света Гора) доживео је сусрет са Христом у визији. Спаситељ му се јавио у виђењу и саопштио охрабрујуће речи, после којих је старац оздравио.

Старац Тадеј (20. век, манастир Витовница) је за време II светског рата био затворен од стране Немаца и намењен за стрељање. Али му се у затвору јавио анђео и рекао да ће живети још много година. Тако и би: нису га стрељали него пустили жива и здрава из затвора.

То је само неколико примера.

 

ПРЕДСКАЗАЊА

Владика Николај Велимировић (епископ жички, 20. век) је предсказао у више наврата будуће догађаје. И неки светогорски старци су пре 200 година предсказали да ће људи разговарати једни са другима из различитих држава и континената и добијати одговоре и коментаре својих саговорника у истом тренутку, што указује на предвиђање телефона. Такође су предсказали појаву телевизије, 200 година пре него што је произведен први телевизор, итд.

 

ДОЖИВЉАЈ РАЗНИХ ТАЈНИ КОЈЕ СЕ НОСЕ СА СОБОМ У ГРОБ

Поједини монаси су се просветлили, а други су потврдили да су видели чуда и знамења, или корону око тела тих монаха, што значи да су били блиски с Богом. Шта су све они видели, шта је све Бог њима открио, и какве су тајне они примили, то нико не зна, пошто су ти монаси обично били у подвигу ћутања и склањања од света. Неминовно су се посветили, и као такви видели и доживели ствари које људи не могу ни замислити, а шта су то видели и сазнали то само они знају јер су те тајне понели са собом у гроб. Али светост нису могли сахранити са својим смртним телима. Људи су схватили ко су они били и препричавали и писали чланке о њима.

Такви тајанствани подвижници живели су у неким пећинама, на неприступачним провалијама у Светој Гори. Доста година после њихове смрти дешавало се да неки алпинисти, уз помоћ опреме зађу  у те пећине и запрепасте се призором. Усамљени монаси су након смрти остали у положају у ком их је смрт затекла, и тако су иструлели, а костур је остао у молитвеном положају: један у ставу клечања, други у стојећем ставу са подигнутим рукама. Кад су планинари додирнули једну од костију, сручио би се цео костур у хрпу костију. Нико не зна какве су тајне с оног света ти монаси видели у животу, и какве су биле те тајне које су они однели са собом у гроб­­?

 

ТРАНСМИСИЈА

Тренутни пренос тела с једног места на друго.

Познат је најмање један пример из историје монаха у Палестини. У житију преподобне старице Марије Египћанке која се подвизавала у пустињи близу Палестине (4. век) пише да је не само левитирала на молитви, изнад пустињског песка, него да је прешла пешке реку Јордан, која у пролеће зна да нарасте у ширину од 100 метара и дубину од 3 метра.

Што се тиче феномена трансмисије, за Марију пише да је у току једне ноћи пренета телом на толику раздаљину да би јој у нормалним околностима требало 20 дана пешачења.

Трансмисију су имале и неке не-монашке особе у библијска времена.Тако се за апостоле каже да су пренети из удаљених и забачених земаља, са три континента, на једно заједничко одредиште: Јерусалим, и да су се одједном створили у дому пресвете Богородице, неки час пре њеног уснућа, да би се опростили с њом.

Такође за пророка Илију се каже да је након измољене кише, пренет са места молитве (а то је брдо Кармил) на место удаљено 2 дана хода (град Самарију), док је краљ бежећи од кише, у коњској двоколици, стигао у исти град после три сата галопирања у брзом трку. Илија га је у Самарији већ чекао. Наравно био је пренет у једном тренутку.

За трансмисију је карактеристично то да особа буде премештена из једног места у друго, ма колико удаљено, у трену ока, мање од секунде, тако да она није запазила никакву промену, осим што је стајала на једном месту, а сад стоји на другом. То показује пример дечака-роба који је требао да у Истанбулу унесе код свог господара (аге) бокал са чајем. Кад је крочио на праг агине одаје, био је премештен неких 500 километара од Истамбула, у Солун, и створио се на прагу својих родитеља, који су се у том тренутку на коленима молили пред иконом Светог Ђорђа да им ослободи сина из ропства. И то се и десило, али на чудесан начин. Дечак је био трансмисован, или како се још каже „телепортован“ у делићу секунде од Истанбула до Солуна (500 км), и ушавши у собу својих родитеља, послужио их чајем из агиног бокала.

 

УПРАВЉАЊЕ ДУХОВНИМ БИЋИМА

Неки монаси одликовали су се могућношћу да заповеде злим дусима да напусте неког човека, неку кућу, неки незнабожачки храм, или неко имање и да се изгубе са тих простора. Један египатски монах казнио је демоне који су му напакостили, да сву ноћ напорно раде неки посао који им је био задао. Када би демони покушали да „забушавају“ и напусте „послушање“ (тј. радни задатак) осетили би како их око врата стеже неки ватрени бруч и они би појачали темпо рада, само да се ослободе те море. Ујутру, у свануће, монах је отпустио демоне и ослободио их да оду.

duhovna-bica

Епископ Данило Крстић, викарни Епископ патријарха Германа, у београдској Патријаршији је око 1970. године испољио моћ, Богом дану, да пошаље невидљивог анђела Божјег на одређену локацију. Анђео је полазио непосредно са простора на коме је стајао Владика Данило, као да је из њега изашао. Није познато да ли је то био само један такав случај прелетања анђела од Владике некуд даље, и није познато да ли се то догодило захваљујући некој посебној околности, или се то догађало више пута. Постоји једно сведочење. Можда у другим случајевима није било сведока?… Колико  је таквих епизода било, ако их је још било, то је знао само Владика Данило, и он је то знање и свест о томе могао однети са собом у гроб…

 

 

Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail