Строгих 10 Божијих заповести

Строгих 10 Божјих заповести

 

crne-zapovesti-1

Десет Божјих заповести дато је човечанству на Црном брду, тј. Божјем брду Хориву. Божје брдо се разликује од осталих планина на Синајском полуострву јер једино то брдо од своје половине па до врха има црнкаст прелив као да је брдо паљено или нагорело у давној прошлости. Стога и две камене плоче, које је Бог извалио из плочасте стене, такође су црнкасте. Заправо окер боје која је мало затамњена. А слова су паљена и урезана „прстом Божјим“, као бренером који пржи и растапа линије слова.

zapov-2

Бог је чиста енергија па су и слова исписана том енергијом урезана огњем. Зато су слова црна. Али та црнина у урезима слова има и једну дубљу поруку: ко не поштује ових 10 заповести – црно му се пише… (!).

Наиме, првог дана, већ кад је Мојсије донео са „Црног брда“ две камене плоче са Божјим заповестима, народ је затечен у безакоњу: оргијали су, јели, пили, играли и клањали се Златном телету које су прогласили својим богом. И тог првог дана настала је права кланица: Мојсије се наљутио и гађао плочама ту разуздану масу својих сународника, јевреја, Аврамових потомака. Плоче су се разбиле у парампарчад, а на месту где су пале отворила се рупа без дна, у коју су пропали организатори тог народног безакоња. А онда је Мојсије наредио својим рођацима, левитима, да мачевима побију скоро трећину оних који су изашли из Египта и склонили се у подножје Црног брда – Хорива.

zapov-5

Када се бура смирила, и народ покајао, Мојсије се поново попео на Црно брдо – Хорив, по нове таблице, камене плоче, на којима је Бог, по други пут урезао црна слова Божјег закона, паљена огњем Чисте енергије.

zapov-4

И Мојсије опет доноси народу плоче закона, али овог пута је дочекан у другачијој атмосфери: сви су били скрушени, кротки и послушни, па су и обећали да ће се придржавати онога што је Бог навео као наредбе у својих 10 заповести, на две камене таблице.

zapov-3

Мојсије је направио дрвену кутију од афричког багрема – ситима, димензија 120 x 60 x 60 цм са поклопцем, и у тај сандук положио две камене плоче. Претходно је умотао сваку плочу у ткани ћилим, положио их у тај ковчег, а између њих, испод и изнад, тих плоча, поставио овчије крзно, па је одозго ставио поклопац. А онда је за смештај плоча направио посебан шатор – скинију (хебр. ла шекин. Шекин је у српском преводу Библије прерасло у С’кин, те коначно постало „скинија“).

zapov-6

 

 

Мојсије се није шалио са овим плочама. Он их је схватио врло озбиљно. Ко није поштовао прву заповест која затева једнобоштво, тај је морао бити убијен, да не би својим лошим утицајем кварио оне око себе. Ко је затечен да ради седмог дана, тј. да крши четврту заповест, Мојсије би га убио.

zapov-6a

Мојсијева пресуда: каменујте их!

 

И тако су упоредо са доласком 10 Божјих заповести у израиљски табор, почеле егзекуције и кажњавање оних који преступају те заповести. Тако, примера ради, човек и жена који би прекршили седму заповест (не чини прељубу), били би каменовани до смрти. Да би смрт што брже наступила, преступнике би бацили са неке стене високе 20-30 метара, па би их полумртве само дотукли камењем.

zapov-6b

Мојсијев преки суд збок прекршених 10 Божјих заповести

 

Дакле, десет Божјих заповести су писане светлосном енергијом (тј. Божјим прстом) и наговештавале светлу и сјајну будућност онима који их буду поштовали и испуњавали на делу, а слова су ипак била црна, да би та црнина опомињала и на друго лице стварности – а то је ко буде презирао те заповести, био немаран и бахат и непослушан њима, „црно му се пише“, тј. чека га пакао, прогонство, казна Божја и Божје проклетство.

Све срамне смрти и јадне судбине, задесиле су разне преступнике који су завршили као изгнаници из друштва, затвореници у тамницама, остали без посла и одбачени од људи, а од Бога прогоњени, изложени болестима, па и разним несрећним исходима завршеним смрћу, на овај или онај начин. То је црни биланс. Зато су слова за опомену црна.

zapov-7

Мојсије је морао убијати преступнике из простог разлога: за убице, силеџије, силоватеље, пљачкаше и кавгаџије није могао направити тамницу јер је Мојсије са својим народом путовао као номад, од оазе до оазе. Није могао са собом вући ту олош ни у кавезима; било би то сувише компликовано, а захтевало би и храњење људи, који осим што таворе у кавезима и превожени по пустињама не би ништа привређивали, па би исхрана тих људи била на терет покретне заједнице лутајућег племена – Израиља. Због тога, да би се заштитила заједница која је ионако оскудевала у храни, морало се прибећи „преком суду“, па би заједница након утврђивања кривице, одмах приступала и егзекуцији, чистећи се од моралне кварежи, а уједно и чувајући своје драгоцене залихе у храни и води.

zapov-9

И ковчег у којем су чуване 10 заповеди, био је на махове смртоносан. Испуштао је муње, које су погађале нападаче иноплеменика на Мојсијев народ, а понекад је нешто бљеснуло из ковчега и убило и саме припаднике Мојсијевог племена. Тако су убијена два Мојсијева братанца, а убијен је и сам чувар ковчега, Уза, кад је прекршио заповест да се тај ковчег не сме дирати рукама. Кад су филистејци победили Израиљце у доба Судија, однели су ковчег у многобожачки храм у Филистеји, одмах је почео помор… Ко је то убијао? Ковчег? Не него оно што је било у њему: а то је био Божји закон записан „прстом Божјим“ на две камене плоче, умотане у шарено, ткано платно и обмотано овчијим кожама, тј. крзном. Мојсије и његови израиљци, као номади и сточари, најдрагоценије што су имали, то су биле лепо уштављене и умекшане простирке од животиња: говеда, оваца, јараца и дивокоза. Све те коже и крзна, зналачки припремљене, биле су прострте испод Божјег ковчега. Биле су то раскошне простирке од шарених и једнобојних крзана, сивих, окер, црних, ребрастих тј. пругастих, светло браон и кафено браон – тамне боје. Бог је себе у почетку означавао богом сточара, који су увек били ближи Богу, него земљорадници. Сточари су живели у шаторима и селили се из места у место, па нису имали времена за луксуз и бахате забаве. Земљорадници смештени у зиданим кућама, са вишком производа произведених у родним годинама, били су опуштенији и сигурнији у себе, па су били мање религиозни од сточара. Сетимо се Исусовог рођења. Божји прст је довео Марију, Богородицу у сточарско насеље и учинио да она породи Божјег сина у стаји међу животињама, овцама и говедима.

zapov-8

Дакле, Божји закон, на двема плочама, био је тај који је кроз зидове дрвеног сандука сејао смрт ругачима закона. И тако је Филистејце задесило низ катастрофа: куга, најезда пацова, налети недефинисаног страха до лудила… На крају су послали ковчег натраг онима којима је и припадао – Мојсијевом народу Израиљу.

Што се тиче Божјег брда, Хорива, званог и Црно брдо, са чијих су стена одваљене плоче 10 Божјих заповести, то брдо било је врло необично! Изгледом је личило, а и данас је такво, на трапез, не на пирамиду. Пирамидално брдо се завршава шпицем попут купе, а трапез је на врху зарубљен, па има косе странице, а врх брда је раван као неки плато по коме се може ходати. Трапез је облик ближи Богу, него пирамида… Зато је Божје брдо у облику трапеза…

zapov-10

Кад је Мојсије довео народ подно Хорива, почео је разговор са Богом. Мојсије је испред брда Бога упитао, а Бог му је одговарао грмљавином, чију поруку је само Мојсије знао да протумачи. Ту је научио и језик громова. Онда је брдо почело да се тресе и читаве лавине камења и стења тутњале су и ваљале низ обронке брда. Одједном се проломио звук трубе или рога, али по снази сличан сирени прекоокеанског брода чији звук допире до 10 км унаоколо, удаљавајући се као ехо. Од трубне јеке сви су попадали на земљу осим Мојсија. А онда је од брда ка народу, дунуо снажан ветар попут урагана, па су сви легли на земљу и држали се за неку избочину да их ветар не подигне и одбаци даље од брда. Кад је ветар попустио, а трубна јека полако се утишавала, други призор се показао над планином Хорив: од половине па до врха се појавио црни дим, тј. црни облаци из којих је стално севало и грмело. Муње и тутњава били су ужасавајући.

И онда, о ужаса! Мојсије се приближи том мраку и зађе у црне облаке док су око њега тукле муње и громови – па су сви помислили да је пророк „готов“, тј. да ће засигурно погинути.

zapov-11

А кад се после неколико сати опет појавио и пришао народу, Мојсије је пренео усмено поруку Бога људима; биле су то 10 Божјих заповести.

Шта још рећи о Божјем брду Хориву?

Налази се, географски гледано, између Египта и Арабије, на полуострву Синај. Од Египта га одваја Суецки залив, а од Арабије га дели Арапски залив. Граничи се на северу са Израелом. Иако је цело полуострво брдовито и пустињско, ипак највећи камени хаос и дивљина смештени су на југу полуострва. Брда су горостасна и застрашујућа, стрма, избраздана праисконским силама и притисцима, и та брда су претрпела страшне тектонске и вулканске активности пре него што су попримила најчудније окамењене облике.

zapov-12

У Мојсијево време, пре 3-4.000 година, често би се за ведрих дана и ноћи, изнад Црног брда, Хорива, скупили облаци попут огромне масе клобучастог облика, или кугластог и кишобранастог облика да наткриле врх Хорива, од врха до стратосфере, дакле у висину 20-30 км. Такви се облаци зову кумулуси. Чудно је да су се они појављивали на месту где им „није ни време ни место“, у пустињском пределу. А онда би почеле севати муње, тутњали би громови, и то само над брдом Хоривом. Смрачило би се у по бела дана и јак ветар кружио би уокруг око Хорива, па би путници и номади бежали у неки заклон или пећину.

Кад би Свето брдо било на тај начин бурно, сточари су говорили да је Бог будан и активан, да је сишао на свој посед, и да се оглашава да је ту. А кад тог бурног догађаја није било, говорило се да Бог спава, да је одсутан.

zapov-13

Мојсије љут на поклонике златног телета наредио рођацима, левитима: све их побијте

 

Чак и у време пророка Илије, који је посетио Хорив 400 година после Мојсија, Бог је проговорио Илији грмљавином, олујом и лавином стења и камења, које се с тутњавом ваљало низ обронке Хорива, по целом Синајском полуострву.

Тај је феномен полако слабио, и ми данас о томе знамо само из прича, митова и легенди које су настале у племенима на тим просторима, али и из Библије. Постепено су ти бурни знаци Божјег деловања постајали све ређи и ређи.

zapov-14

По Мојсијевој наредби Левити су побили поклонике златног телета

 

Данас тога више нема. Хорив „спава“. Неоганичена моћ тог брда је неактивна, мирује. Реке ходочасника и туриста крећу се стрмим процепима између стења, ка врху брда, као да је то прилика за посматрње са некаквог видиковца. И диве се траговима Божјег присуства утиснутог током историје у облике и структуре Хорива, опаљеног огњем, димом, муњама и громовима, па га зову називима: Црно брдо, Мојсијева гора, Џебел Муса, Брдо Божје Хореб. И данас сваки ходочасник на Синају доживи на том брду свој мали, лични сусрет са Богом. То им је награда за пењање на брдо, али и за долазак из најудаљенијих земаља света како би ходили путевима Мојсија…

У Мојсијево време сточари су заобилазили то брдо и говорили да се тамо нико жив не сме попети, ако се мисли жив и здрав вратити. И заиста, за 4 сата пењања, и 1-2 сата боравка на врху Мојсијеве горе и 4 сата спуштања, што укупно чини 10 сати, – то је довољно дуг период у коме би се свашта могло догодити. На пример, могућ је изненадни продор хладног таласа из виших делова атмосфере у нижи, стварање кондензоване влаге, и ето кумулуса (градоносних, олујних и громовних облака), и са њима туче и катастрофе. Тек да се зна да 10 Божјих заповести важе и данас, и да припадници Новог Завета не помисле да су ослобођени било каквих правила.

Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail