Проклетство Божије

Проклетство Божије

 

prokm-1

Мојсије је ушао у храмовни шатор пред ковчег са таблицама Закона да би разговарао са Богом. А изишао је унезверен у шоку због оног што му је Божји глас саопштио

 

Многи данас мисле да проклетство не постоји.

Хајде да завиримо у Библију, књигу над књигама, коју Црква не само да признаје за свету, и назива је Свето писмо, него из те књиге црпи и своје учење, које, даље преноси верницима. Дакле, Библија сведочи о томе да Бог, љут на неког појединца, или на град, или на целу нацију, може да их подвргне проклетству. Питање је само, какву врсту проклетства ставља на којег појединца или на читав народ.

mojsije

„И Господ рече слузи своме Мојсију: погледај са брда Обећану земљу коју дајем у наследство народу моме с оне стране реке Јордана. Толико ти допуштам, али тамо нећеш крочити ногом својом. Ти знаш као и ја зашто је то тако…“

 

Нама хришћанима, који читамо Нови Завет, тј. другу половину Библије, касније написану, јасно је на основу читања Јеванђеља да је Бог проклео народ Израиља у Христово време. Како?

Проклео је људе, жене и децу, који су били савременици Исуса Христа, Божјег сина, тако што им је помрачио интелектуалне способности, да слушајући Христове проповеди и гледајући Христа, уопште не разумеју шта Он њима говори у проповедима, и да не препознају у том проповеднику, њиховог Спаситеља. Зато Јеванђелиста у Библији каже, да је Бог заслепио њихове очи, и заглушио њихове уши да: гледајући не препознају и слушајући не разумеју, тог, како су га они звали – „Исуса из Назарета Галилејског“.

И тако, пошто је Бог био љут и разочаран у народ Израиља, свој народ, библијски народ, он их је заслепео и зауставио у духовном развоју до те мере да су они, не само гласали да се Исус разапне, него га нису разумели ни касније када је разапет и означен као Спаситељ, Месија, – те чак и данас, преко 2.000 година од распећа они не виде у њему Месију – Избавитеља, него чекају неког будућег, према њиховом укусу и виђењу – Избавитеља, кога они никад ни дочекати неће, јер осим Христа и после Христа нема правог Спаситеља. То и јесте проклетство тог народа, и сведочанство да проклетство као појам и као појава – феномен, заиста постоји, те да је Библијског порекла.

Други пример. Мојсије и његов Израиљски народ, у време бакарног доба, а то значи у раном периоду библијске историје, пре 3.200 година од нас (тј. од 2016. године, када је написан овај чланак). На Мојсија се сручило проклетство. Проклетство се срушило и на његов народ Израиљ. У једном тренутку Бог је изабрао Мојсија да поведе изабрани Израиљски народ из египатског ропства у слободу, а слобода их је чекала у Палестини коју је Библија обећала Мојсију и његовом народу, као коначно одредиште, као „Обећану земљу“ у којој ће они бити као „свој на своме“ и где их нико више неће поробљавати. Међутим и народ и Мојсије, који је водио тај народ, уз Божју помоћ, ка обећаној земљи – Палестини, – огрешили су се о Бога и Бог љутит, казнио их је, тј. проклео.

sinajsko poluostrvo

Лутање Мојсија и Божијег народа по Синајском полуострву

 

Како је Бог проклео свог слугу Мојсија? Бог му је рекао: пошто си ме изневерио и наљутио, нећеш ући у Обећану земљу, Палестину. Додуше, једног дана бићеш толико близу ње да ћеш је сагледати својим очима, али само издалека (као „аутсајдер“), али нећеш имати удела у њој; нећу ти дозволити да уђеш у ту земљу, нити да постанеш део ње (другим речима, Мојсије неће никад постати „инсајдер“ тј. домаћи у тој земљи коју буде видео из далека са брда Навав, која је данас унутар граница државе Јордан, али довољно близу реке Јордан, да је са те узвишице, Мојсије могао видети оно што се налази „с оне стране реке Јордана“, а то је Палестина, Израел). И тако Мојсије, иако слуга Божји, наљутивши Бога, био је проклет, а његово проклетство се састојало у томе да дође надомак „земаљског раја“, али да не крочи у тај „рај“. Сурово зар не? Али истинито.

проклетство божије, prokletstvo bozije, prokletstvo bozje, mojsije

Мојсије пада ничице на земљу кад је чуо речи Божје: Мојсије, Мојсије, попни се на брдо Навав, на врх звани Фасга, и гледај Обећану земљу и диви јој се. Други ће у њој бити али ти нећеш бити тамо. Није ти дано… И Мојсије паде као покошен, и би му велика туга на души. Спаде му огртач са плећа, и испусти штап и торбу, и остаде ничице и неутешан, јер ово беше за њега превелико проклетство, а узрок томе остаде мистерија до дана данашњег. Библија га не тумачи…

 

Што се тиче самог народа којег је предводио Мојсије, и тај народ је изневерио Бога. И како га је проклео? Рекао је Бог Мојсију: саопшти овом народу моју одлуку: „лутаћете 40 година, али нећете ући „ у покој мој“, „у мир мој“, тј. у Обећану земљу јер сте ме издали, разочарали и наљутили. Покушаваћете ви сами да уђете у ту земљу Палестину, али нећете пронаћи пут, иако до ње има свега 20 дана пешачења. Вртећете се у круг, и пресецати исте путање којима сте раније пешачили, тумараћете по пустињама северног Синаја, али пут нећете пронаћи, иако га знају сви каравани, сви бедуини и номади и несметано путују у Палестину сваки дан, и долазе у њу живи и здрави“.

prok0

Израиљски народ је мислио да се Мојсије шали, јер у Палестину воде познати путеви и сви каравани несметано стижу из Египта и Арабије у Палестину, која је јеврејима (Израиљу) била наговештена као „Обећана земља“, као њихова трајна домовина.

prok1

Шта се збило? То да ни Мојсије, вођа, ни његов народ нису пронашли пут, а то је било свега око 300 км! Заиста чудно! А то и спада у такозвана „чуда“, Божја чуда.

Мојсије је у једном тренутку замолио свог таста Јотора, да остане с њим и јеврејима и да им буде водич до Палестине, пошто је Јотор (таст) био староседелац Синајског полуострва, надомак Палестине, и могао је бити путовођа до обећане земље. Али таст (Јотор) одбио је тај Мојсијев захтев, и вратио се у своје племе и у своје шаторе на Синају. Тако је Мојсије кренуо познатим путем у Палестину, и дошао би тамо и он и цео народ да Бог није „сакрио од њих путању“. Понекад је пешчана олуја затрпала пут и променила изглед крајолика. Некад су пролећне бујице збрисале или испресецале пут.

prok2

Мојсије је свим снагама покушавао да реши те путне проблеме, али није успео; Бог је њих заводио на странпутице и они никад нису стигли у Палестину, Обећану земљу. А кад су помрли сви они који су се побунили против Бога и разљутили га, њихови су потомци нашли пут, прешли преко реке Јордана и ушли у Палестину, Обећану земљу. Али без Мојсија. Он је изгубио снагу и умро неких 4-5 км пре реке Јордана, пошто је сагледао Палестину са једне узвишице зване Фасга, на брду Навав.

Као и у случају кад је Бог помрачио интелектуалне способности Христових слушалаца, тако је и Мојсију и Израиљцима помрачио осећај за оријентацију и простор, те су пут дуг 300 км морали препешачити у току 40 година. А могли су за непуних месец дана.

prok3

Покушавали су Мојсије и његов народ свим снагама да нађу пут до Палестине, али узалуд; били су у шоку због те немогућности и признали да их је Бог проклео… Лутали су и лутали 40 година! Да човек не поверује! Али то се заиста збило…

prok4

И шта друго рећи него: слава Богу за све! Он ведри и облачи. Он омекша некога и отврдоглави. Он некоме отвори вид, некоме помрачи. Он некоме отвори ум и уши, а некоме затвори…

Мојсије је имао, такође, још проблема са Богом, или обрнуто речено, Бог је имао још проблема са човеком који Му је служио тј. са Мојсијем!

prok5

Тако у Библији, у II књизи по Мојсију, званој „Излазак“, помиње се епизода кад Бог замало није убио свог слугу Мојсија. Наравно, не треба помислити да је Бог у буквалном смислу напао Мојсија и замало га убио. То треба тумачити на духовнији и суптилнији начин. Заправо, Мојсије, кога су родитељи, Аврам и Јохавета, после рођења обрезали (како је је јеврејима налагала старија традиција, неких 500 година пре Мојсија, а из доба патријарха Аврама), није се потрудио да обреже и свог сина Гирсама, па је том немарношћу наљутио Бога. Бог га је „ударио“ једном строгом мишљу: приговорио је Мојсију кроз мисао. Једна јака мисао одјекнула је у Мојсијевој глави, попут трубе. Рекла му је: „издајниче!“

prok6

Тог тренутка, схвативши да му се Бог обратио и назвао га „издајником“ тј. непријатељем Божјим, Мојсије се стропоштао на земљу као покошен. Притисак му је скочио, у лицу је поцрвенео и учинило му се да пропада у неки амбис и да га је Бог напустио. Од панике, страха и ужаса замало је добио инфаркт. Стегао је зубе, дрхтао и јецао. Његова жена Сефора, потомкиња Аврама по Арапској линији, преко Аврамове жене Хетуре, која је родила Авраму сина Мадијама, схватила је да је њен муж Мојсије преступио Аврамову наредбу о обрезивању аврамита, па је узела нож и одсекла дететов кожни набор (препуциј) тј. обрезала је Мојсијевог сина Гирсама. Тек после тога Мојсије се повратио из шока од којег је замало умро. Бог му је опростио.

Mојсије, данас у Цркви има свој дан празновања. Упркос његовој грандиозној и импозантној личности, место и значај службе том пророку је сведена на скромне размере у богослужбеној књизи, минеју. Служба му је додељена у повечерју, дакле нема своје вечерње и јутрење, па нема свој тропар ни кондак на литургији. Ипак Јеванђеља га помињу као особу која је „дошла из мртвих“ да би на брду Тавору стајала поред Исуса, у догађају Христовог преображења. Мојсије је у Небеском Царству. Христос га је спасао у Велику суботу.

Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail