Мојсије и свето Брдо

Мојсије и свето Брдо

 

Кад је побегао из Египта, због убиства египћанина силоватеља, Мојсије је препешачио Синајско полуострво. По предању, пут га је довео под само Свето Брдо – Хорив! Ту је искусио неваљалост становника из околине св. Брда, који су били нимало гостољубиви, а чак су правили пакости једни другима. Одмах је присуствовао инциденту у коме су комшије Мадијамци хтели да отерају са извора ћерке свог суседа Јотора (Рагуила), да би они пре њих напојили своја стада, иако су девојке стигле на извор пре њих. Мојсије је изударао те лоше људе и омогуђио девојкама да напоје своја стада. И све се то догађало у подножју Хорива, божјег Брда. Каква светиња, а какви су гадни људи настањивали околину брда?!

mojsije-i-sveto-brdo-1

Мојсије уморан, гладан и жедан, том приликом није успео ни да осмотри то брдо које се уздизало изнад извора живе воде. Тек сутрадан, смогне снаге да се одазове својим домаћинима, и да изађе у сусрет њиховој знатижељи, одговарајући на њихово упиткивање: Ко је он и одакле је. Објаснио им је да је из Египта. И тако је остао код свог домаћина Јотора (Рагуила) и оженио се једном од тих сестара, Сефором.

mojsije-i-sveto-brdo-2

Одомаћен, бавећи се око стада, напасајући их у околини Хорива, Мојсије је могао посматрати то св. Брдо из различитих углова и перспектива. Изглед тог брда га је доводио до усхићења. Брдо му се све више и више упијало у душу. Облик брда био је трапез, што значи да су му бочне стране биле искошене, а врх раван.

mojsije-i-sveto-brdo-3

Предивна геометријска фигура. Шпицаст троуглсти врх шиљатих планина изазива налагоду, док раван трапезасти врх смирује. Брдо у облику трапеза делује савршено уравнотежено и пружа могуђност да се човек креће и шета по врху који је раван и простран око 100-200 метара равнине, као нека тераса.

mojsije-i-sveto-brdo-4

Мојсије није знао да ђе једног дана боравити на тој равни пуних 40 дана и ноћи, разговарајући са Богом, чије је то брдо и било.

mojsije-i-sveto-brdo-5

И заиста, све је почело тако што је Мојсије приметио необично леп, божански леп, зелени грм са густим лишћем, на месту где је иначе свуда около камен и песак. Одакле тај грм ту? Ко га је сместио баш на то место, и како тај грм преживљава ту сурову средину. Како може да изгледа тако зелен и жив? То мора бити неко божанско чудо. Једног дана, дивећи се грму, Мојсије примети да грм светли и зрачи необичним сјајем, као да гори, јер светлост је излазила из грма. Па још и глас из грма, као да грм говори! Чудо над чудима! Глас из грма, представља се именом „Онај који јесте“, а Мојсије схвта да му се Бог обраћа.

mojsije-i-sveto-brdo-6

Другом приликом глас је дошао из брда, или са брда; позивао га је да дође на његов врх. Мојсије је треперео од радости јер се пењао по вољеном брду; верао се по стењу, кривудао тражећи пролаз на више. До тада није имао разлога да излази на брдо, само га је посматрао са ближе или даље раздаљине, и упијао га у душу. А сада? Сада као да је улазио у само срце брда: пењао се својим стопалима и помагао својим рукама док није изашао на његов врх.

mojsije-i-sveto-brdo-7

А на врху, поново је доживео да то да разговара са Богом; и добије од Бога две камене плоче исписане Божјим прстом; биле су то Божје заповести дате људима посредством Мојсија. И Мојсије је желео да вечно буде ту, и да се никада не удаљи од вољеног брда…

mojsije-i-sveto-brdo-8

Facebooktwittergoogle_pluspinterestlinkedinmail